AKUTNA ZAPALJENJA ŽELUCA

Nepravilna ishrana kroz dejstvo agresivnih faktora je najčešći uzrok nastanka oboljenja želuca. Uzrok  tome je česta upotreba jakih začina (ljuta paprika, biber, alkohol). Ništa manji uzrok nije ni jako masna hrana, neprimerena temperatura jela, nedovoljno sažvakana hrana i dodatno, psihički udari-stres. Takođe su mogući uzroci i akutna trovanja izazvana toksinima bakterijskog i neorganskog porekla ili patogenim mikroorganizmma, koji dovode do oboljena čitavog organizma.

Međutim, najčešći uzrok nastanka akutnog gastritisa je trovanje hranom. Njegove glavne karakteristike su: gađenje, povraćanje, muka, pogrigivanje, gubitak apetita, bol ispod grudne kosti, poremećaj u lučenju hlorovodonične kiseline i nepodnošenje hrane.

Dijeto terapija akutnog zapaljenja želuca-GASTRITISA

Kada se ukloni uzročnik akutnog gastritisa i prestane uzimanje hrane,  i po potrebi se izvrši ispiranje želuca pomoću sredstava za čišćenje, (pri bakterijskim trovanjima i medikamenti, sulfonamidi i antibiotici), treba preduzeti sledeće mere:

–         Odmah treba obustaviti konzumiranja bilo kakve hrane, izuzev tečnosti, u toku sledećih 24 do 48 sati.

–         Radi rehidracije organizma treba davati blage čajeve od nane i kamilice sa malim dodacima šećera i kuhinjske soli. Takođe se mogu davati i mineralne alkalne vode.

–         Hranu treba davati tek posle 24 ili 48 sati i to postepeno i u manjim količinama.

–         Najpre treba početi sa mlekom (ako prija organizmu  i u slučaju da nije zabranjeno zbog prisustva neke druge bolesti) i kiselomlečnim  proizvodima (napicima), i nezaslađenim voćnim sokovima.

–         U drugoj fazi se mogu davati kuvani pirinač i pire od povrća, sa manjim količinama prepečenog hleba.

–         Sa normalnom ishranom se može nastaviti nakon 3 do 7 dana i to uz restrikciju jakih začina, masnih jela i namirnica bogatim celulozom.

 

HRONIČNA ZAPALJENJA ŽELUCA

Hronično zapaljenje želuca nastaje ako štetni činioci dejstvuju u dužem vremenskom periodu. To mogu da budu razne toksične materije, alkohol, nepravvilna ishrana, pušenje, nedovoljno žvakanje hrane, zatim dugotrajno uzimanje lekova koji otećuju sluzokožu želuca, razna hronična infektivna oboljenja. Takođe hronično oboljene želuca može biti pratilac oboljenja srca, anemija, raka želuca i drugih bolesti.

Ovo oboljenje je praćeno jakim i upornim bolovima, gađenjem i podrigivanem, povraćanjem, poremećajem u lučenju hlorovodonične kiseline. Ovo lučenje se može manifestovati u dva oblika. Povećano lučenje hiperaciditet, ili smanjenjo lučenje, hipoaciditet, što otežava varenje hrane, pa se tom prilikom dešava, da nesvareni delovi hrane fizički oštećuju sluznicu želuca. Hronični gastritis je obično praćen i crevnim poremećajima u obliku dijareje ili opstipacije. Kao posledica lošeg varenja hrane, vrlo često se pojavljuje i pothranjenost u većem ili manjem obimu.

 

 

 Dijeto-terapija hronične upale želuca- Gastritisa.

Uz otklanjanje osnovnih uzroka ove bolesti i pored primene potrebne medikamentozne terapije, jako važne su i dijetalne mere koje se moraju uporedo preduzimati: 

–         Energetsko-zaštitna vrednost dnevnog obroka mora biti optimalna, sa naznakom, da se ne smeju suviše oteretiti organi za varenje i da se mora voditi računa o njihovoj funkcionalnoj sposobnosti.

–         Takođe se mora, pri određivanju parametara i količine hrane, voditi računa o realnim potrebama u zavisnosti od pola, godina starosti, zanimanja i radnih obaveza.

–         Sve namirnice moraju biti tako kulinarno pripremljene, da ne oštećuju sluzokožu želuca. To se postiže striktnim izbegavanjem konzumiranja namirnica u sirovom stanju i onih bogatim celulozom,  dopunjene sa jakiim začinima.

–         Izričito je zabranjeno konzumiranje alkoholnih pića.

–         Odabrane namirnice treba rasporediti u što više manjih obeda u toku dana, jesti ih  po mogućstvu u kašastom stanju, ili one u čvrstom stanju dobro u ustima isitniti i  pritom pravilno žvakati.  

–         Pod uslovom da je hronični gastritis praćen hiperaciditetom, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline, dijeto-terapiju treba dopuniti davanjem alklnih mineralnih voda.

–         U slučaju da je praćen hipoaciditetom, smanjenim lučenjem hlorovodonične kiseline, dijetu treba dopuniti davnjem te kiseline sa pepsinom.

–         U sezoni kada nema svežeg voća i povrća, dijeto-terapiju treba dopuniti sa izvesnim količinama retinola i vitamina C u sintetskom obliku.

 

Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku kog akutnog i hroničnog Gastritisa

Od pravilnosti ishrane ovih bolesnika, zavisi ne samo stanje bolesti već i njihova uhranjenost, a time i otpornost organizma prema drugim bolestima, kao i njegova radna i funkcionalna sposobnost. Zato u planiranju obroka treba voditi računa da makar po jedna namirnica iz svih sedam grupa, bude pravilno zastupljena.

Žitarice. Treba jesti beli hleb koji ne sadrži celulozu. Najbolje u oliku dvopeka li tanko sečen pa prepečen.

Mleko i mlečni roizvodi. Mleko, a naročito kiselomlečni proizvodi, imaju dobro dejstvo, ali oni ne smeju nikako suviše dugo da budu jedina hrana, je je ta hrana siromašna gvožđem, pa bi u tom slučaju došlo do neželjene anemije-malokrvnosti.

Meso i jaja. Preporučuje se upotreba mišićavih masa mladih toplokrvnih životinja. Takođe treba jesti ribu, pod uslovom da nije pržena, već termički obrađena pečenjem ili kuvanjem, kao i meko kuvana jaja. Zabranjena je upotreba dimnjenih i masnih mesa, kao i mesnih prerađevina, konzerviranih jela, sirovih i prženih jaja.

Masti. Preporučiva je upotreba masti koje imaju nisku tačku topljenja, kao što su ulja i maslac, ali u veoma malim količinama.

Povrće. Treba konzumirati povrće koje ima mali sadržaj celuloze. Pogodnije je povrće sa više skroba i vitamina koje se može konzumirati u obliku pirea. Treba isključiti upotrebu leguminoza (pasulj, grašak   sl.).

Voće. Treba forsirati prirodne negazirane voćne sokove i kuvano voće-kompote.  Nikako ne koristiti sirovo voće, osim onog bobičastog, koje sadrži mali sadržaj celuloze.

Šećer i šećerni koncentrati. Dopuštena je upotreba malih količina šećera i šećernih koncentrata.

Napici. Preporučuje se upotreba mineralnih voda, a zabranjuje se upotreba napitaka koji mogu izazvati oštećenje sluzokože želuca, i to jakih čajeva (ruski čaj) i alkohola.

Začini. Strogo je zabranjna upotreba jakih začina, kao što su paprika, biber, senf i jako sirće, jer dovode do oštećenja sluzokože želuca. Treba zabraniti takođe i upotrebu duvana.

Razlog za ovakvu pojavu je poremećaj u organima za varenje i njihova nesposobnost da potpuno razlože i apsorbuju sve količine unetih ugljenih hidrata, na skrob pre svih. Kao posledica tog poremećaja, šećeri (najčešće skrob) dolazi u debelo crevo, gde se pod dejstvom mikroorganizama razlaže do kiselina, a ove potom deluju nadražajno na sluzokožu debelog creva. U tom procesu, pod dejstvom bakterija nastaju gasovi koji dovode do pojčane peristaltike debelog creva, odnosno do četih stolica – dijareje.

Dijeto-terapija kod dispepsije vrenja.

Prvih dan do dva, treba obustaviti svako uzimanje hrane. U tom periodu se treba organičiti na uzimanje nezaslađenih čajeva i vode, a potom se može preći na mešovitu ishranu. Treba pritom voditi računa da se pri odaberu namirnica izbegavaju one, koje sadrže mnogo šećera, odnosno skroba.  U tom periodu prednost imaju one namirnice koje su bogate  belančevinama, kao što su mleko, mlečni proizvodi, posno meso, riba, kuvana jaja, ulje i sveži voćni sokovi načinjeni od voća koje ne sadrži više d 5 do 10 % šećera.  Nakon što nestanu bolovi i broj stolica se svede na normalan, dozvoljeno je povećavanje unošenja ugljenih hidrata, odnosno, mogu se koristiti namirnice koje ih sadrže u većoj meri. Hleb treba konzumirati samo u obliku dvopeka, sve dok se ne pređe na normalnu ishranu.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked*

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked*