ALERGIJA NA HRANU

Danas, možga i najrasprostranjeija savremena masovna bolest, koja muči čovečanstvo. Retko da se može sresti čovek koji nije u problemu sa nekom vrstom alergije. Još od malih nogu decu muče razne alegije i inolerancije, te je tako njihov razvoj i život od malena upućen na često druženje sa lekarom.

 A šta je to ustvari alergija i kako ona nastaje?. Pri prodiranju jednog antigena, odnosno alergena u organizam, mogu se stvoriti t.z.v.  cirkulaciona antitela, što se manifestije kao pojava imuniteta. Međutim, ako antigen izazove stvaranje fiksiranih antitela, nastaje pojava preosetljivosti na tu alergogenu supstancu, koja dolazi do izražaja tek pri njenom ponovnom prodiranju u organizam. Prema definiciji Pirgueta, koji je taj pojam prvi uveo, alergija je stečena, specifična promena u načinu reagovanja, koja nastaje u živom organizmu, odnosno u tkivima, koja nastaje pri ponvnom prodranju alergena. Alergija nije trovanje hranom, ali patogeneza izvesnih trovanja namirnicama može se objasniti alergijom.

Stvaranje fiksiranih antitela u ćelijama šok-organa (glatka muskulatura bronhija, bronhiola i creva, koža, sluznica), može objasniti nastanak alergije prema hrani, a u vezi sa reakcijom fiksiranih antitela, alergena.

Postoje dve vrste alergije na hranu:

–         Ciklična preosetljivost- pri čemu je stepen slergičnosti zavistan od učestalosti upotrebe alergogene hrane. To znači da je preosetljivost organizma utoliko veća ukoliko je unošenje alergogene hrane češća i obrnuto.

–         Stalna preosetljivost- kada je alergičnost stalnog karaktera. Tada alergija postoji u svakom trenutkubez obzira na vreme od poslednjeg unošenja alergogene hrane.

Kod prve vrste preosetljivosti, alergičnost se može vremenom izgubiti, ukoliko se alergogena hrana ne uzima izvesno vreme, ali kod drugog tipa to se retko dešava.

Da li će se alergija na hranu javiti i u kavom obliku, zavisi od naslednih činilaca, dobu, polu i vrsti namirnica. Nasleđe ima važnu ulogu, jer je utvrđeno da 65 % dece postaje alergično ako su oba roditelja alergična,  35 %, ako je samo jedan roditelj.

Svaka namirnica, ili hrana mogu pod određenim uslovima dovesti do alergije. Međutim postoje izvesne namirnice, brašno, mleko i jaja, koje češće izazivaju ovakvo stanje. Pored njih značani procenat izazivanja alergije ima i krompir, meso, kafa, ribe, sladoled, malina. Praktično, jedna teista namirnica mže delovati alergogeno u raznim oblicima kulinarne obrade. Bilo da je sušena, sirova, ili pak termićki obrađena. U jednom stanju može biti alergogena, dok u drugom ne mora. Tako naprimer, kuvana riba ili kuvani kupus češće dovode do alergije neko u drugom sirovom obliku, ili suvo grožđe češće izaziva alergiju nego sveže grožđe.

Danas, možga i najrasprostranjeija savremena masovna bolest, koja muči čovečanstvo. Retko da se može sresti čovek koji nije u problemu sa nekom vrstom alergije. Još od malih nogu decu muče razne alegije i inolerancije, te je tako njihov razvoj i život od malena upućen na često druženje sa lekarom.

 A šta je to ustvari alergija i kako ona nastaje?. Pri prodiranju jednog antigena, odnosno alergena u organizam, mogu se stvoriti t.z.v.  cirkulaciona antitela, što se manifestije kao pojava imuniteta. Međutim, ako antigen izazove stvaranje fiksiranih antitela, nastaje pojava preosetljivosti na tu alergogenu supstancu, koja dolazi do izražaja tek pri njenom ponovnom prodiranju u organizam. Prema definiciji Pirgueta, koji je taj pojam prvi uveo, alergija je stečena, specifična promena u načinu reagovanja, koja nastaje u živom organizmu, odnosno u tkivima, koja nastaje pri ponvnom prodranju alergena. Alergija nije trovanje hranom, ali patogeneza izvesnih trovanja namirnicama može se objasniti alergijom.

Stvaranje fiksiranih antitela u ćelijama šok-organa (glatka muskulatura bronhija, bronhiola i creva, koža, sluznica), može objasniti nastanak alergije prema hrani, a u vezi sa reakcijom fiksiranih antitela, alergena.

Postoje dve vrste alergije na hranu:

–         Ciklična preosetljivost- pri čemu je stepen slergičnosti zavistan od učestalosti upotrebe alergogene hrane. To znači da je preosetljivost organizma utoliko veća ukoliko je unošenje alergogene hrane češća i obrnuto.

–         Stalna preosetljivost- kada je alergičnost stalnog karaktera. Tada alergija postoji u svakom trenutkubez obzira na vreme od poslednjeg unošenja alergogene hrane.

Kod prve vrste preosetljivosti, alergičnost se može vremenom izgubiti, ukoliko se alergogena hrana ne uzima izvesno vreme, ali kod drugog tipa to se retko dešava.

Da li će se alergija na hranu javiti i u kavom obliku, zavisi od naslednih činilaca, dobu, polu i vrsti namirnica. Nasleđe ima važnu ulogu, jer je utvrđeno da 65 % dece postaje alergično ako su oba roditelja alergična,  35 %, ako je samo jedan roditelj.

Svaka namirnica, ili hrana mogu pod određenim uslovima dovesti do alergije. Međutim postoje izvesne namirnice, brašno, mleko i jaja, koje češće izazivaju ovakvo stanje. Pored njih značani procenat izazivanja alergije ima i krompir, meso, kafa, ribe, sladoled, malina. Praktično, jedna teista namirnica mže delovati alergogeno u raznim oblicima kulinarne obrade. Bilo da je sušena, sirova, ili pak termićki obrađena. U jednom stanju može biti alergogena, dok u drugom ne mora. Tako naprimer, kuvana riba ili kuvani kupus češće dovode do alergije neko u drugom sirovom obliku, ili suvo grožđe češće izaziva alergiju nego sveže grožđe.

Količina alergogene hrane i brzina konzumranja, unošenja hrane u organizam, utiču napojavu i težinu alergije. Ako se alegogena hrana brzo pojede (pet minuta), alergogene promene su brže i teže nego kada se ista hrana jede polako (normalno 45 minuta). Znaci alergije mogu se javiti u roku od 5 do 10 min, ili 3 do 4 sata posle uzimanja hrane, ali takođe i posle 5 do 6 dana. Ako je reč o alergiji gastro-intestinalnog sistema, akutne promene mogu biti praćene povraćanjem i dijarejom, tako da klinička slika podseća na akutno trovanje hranom izazvano bakterijama ili  njihovim toksinima i drugim otrovnim materijama. Svaka alrgija na hranu je praćena povećanjem sadržaja histamina u organizmu. Praktično jedina i najbolja zaštita od alergije je, da ne upotrebljvate hranu koja je izaziva. Treba pritom dobro proceniti šta organizam gubi izostavljanjem pojedinih namirnica i kako se to može adekvatno nadoknaditi upotrebom sličnih.

Razlog za ovakvu pojavu je poremećaj u organima za varenje i njihova nesposobnost da potpuno razlože i apsorbuju sve količine unetih ugljenih hidrata, na skrob pre svih. Kao posledica tog poremećaja, šećeri (najčešće skrob) dolazi u debelo crevo, gde se pod dejstvom mikroorganizama razlaže do kiselina, a ove potom deluju nadražajno na sluzokožu debelog creva. U tom procesu, pod dejstvom bakterija nastaju gasovi koji dovode do pojčane peristaltike debelog creva, odnosno do četih stolica – dijareje.

Dijeto-terapija kod dispepsije vrenja.

Prvih dan do dva, treba obustaviti svako uzimanje hrane. U tom periodu se treba organičiti na uzimanje nezaslađenih čajeva i vode, a potom se može preći na mešovitu ishranu. Treba pritom voditi računa da se pri odaberu namirnica izbegavaju one, koje sadrže mnogo šećera, odnosno skroba.  U tom periodu prednost imaju one namirnice koje su bogate  belančevinama, kao što su mleko, mlečni proizvodi, posno meso, riba, kuvana jaja, ulje i sveži voćni sokovi načinjeni od voća koje ne sadrži više d 5 do 10 % šećera.  Nakon što nestanu bolovi i broj stolica se svede na normalan, dozvoljeno je povećavanje unošenja ugljenih hidrata, odnosno, mogu se koristiti namirnice koje ih sadrže u većoj meri. Hleb treba konzumirati samo u obliku dvopeka, sve dok se ne pređe na normalnu ishranu.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!