DIJETO-TERAPIJA - ANEMIJA

Pored toga što gvožđa u prirodi ima u izobilju, ogroman broj ljudi na ovoj planeti pati od anemije. A kada gvožđa nema dovoljno u našem telu, onda kiseonik nije u stanu da stigne do ćelija i tada nema sagorevanja, niti života.

Malokrvnost, ili anemija je bolest nepravilne ishrane. To je najčešće anemija nutritivnog tipa, hipo-hromna mikrocitna anemija, a nastaje onda kada se hranom ne unosi dovoljna količina gvožđa, ili pak ako organizam nije u stanju da iskoristi gvožđe koje se nalazi u njoj.  Ovo se dešava onda kada je lučenje želudačne kiseline nedovoljno, ili kada hrana ne sadrži dovoljne količine C vitamina, kobalta, bakra i t.zv. hematogenih aminokiselina (histadina, triptofana i glutamina), koje su neophodne za sintezu krvne boje, hemoglobina. Do znatno otežanog iskorišćavanja gvožđa može doći i ako hrana sadrži suviše velike količine fosfora i fitinske kiseline. Sve ovo može bitno da utiče na resorpciju gvožđa u organizmu i pored tog što hrana ima dovoljne količine gvožđa, belančevina i drugih materija neophodnih za stvaranje hemoglobina. Do anemije dolazi i zbog obilnih, akutnih i hroničnih krvarenja, kao i zbog razaranja crvenih krvnih zrnaca u slučaju teških hroničnih infekcija i intoksikacija. Glavne odlike ove anemije su: smanjen broj crvenih krvnih zrnaca, smanjen broj hemoglobina u eritocitima, bledilo, malaksalost, nesvestica, glavobolja, nedostatak apetita, povećana razdražljivost i smnjena otpornost prema infekcijama, a posebno prema tuberkolozi. Česti uzroci anemije su i jednolična ishrana, preterana upotreba alkohola i kafe, vegetarijanstvo, nepravilno sprovođenje posta i gladovanje, kao i neogovarajuće dijete za mršavljenje. Takođe anemiju podstiču nedovoljno konzumiranja svežeg voća i povrća, a posebno u sirovom stanju.

DIJETO-TERAPIJA KOD ANEMIJE

Anemija se može uspešno lečiti dijeto-terapijom, samo ako je njen uzrok poznat. Da li je anemija natala nepravilnom ishanom, ili pak zbog dejstva nekih drugih endogenih ili egzogeneih činilaca, dijeto-terapija je,  pored  medikamentozne terapije, glavni uslov za ozdravljenje.

Kod sprovođenja dijeto-terapije anemije nutritivnog tipa, mora se voditi računa o sposobnosti organizma da unešenu hranu razloži i iskoristi. Ovu anemiju često prati i smanjeni apetit, a nije redak slučaj da se javlja kod mršavih, a i kod gojznih osoba. Naravno, da osnov za dijeto-terapiju  mora biti hranjiva vrednost unete hrane i njen gradivni, energetski i zaštitni potencijal.

Sastav dnevnog obroka.

Kalorijska vrednost dnevnog obroka kod odrasle osobe u fazi lečenja anemije, ne treba da bude veća od 2.200 do 3.000 k.kalorija. Ove vrednosti su promenjljive, jer se mora voditi računa o realnim energetskim rashodima, odnosno o vrsti i težini rada koji bolesnik obavlja.  Treba imati na umu, da anemija ne mora uvek biti praćena pothranjenošću, ili smanenem telesne težine. Ima dosta slučajeva u praksi koji pokazuju na činjenicu da ogranizm, zahvaćen anemijom, sadrži suvišne količine masti, a to nam ukazuje da nije uvek potrebno povećavati energetsku vrednost dnevnog obroka.

Belančevine moraju biti zastupljene u dijeto terapiji u optimalnim količinam i to naročito belančevine životinjskog porekla. Njihov značaj za sintezu strome eritrocita, je ogroman. Kada govorimo o odraslim osobama (pretežno muškarci), količine belančevina treba da se kreću u vrednostima od 140 do 150 grama, što čini 20 %, od kalorijske vrednostu dnevnog obroka, od toga najmanje 50 % treba da bude belančevina životinjskog porekla.

Masti treba da učestvuju u dnevnom obroku sa 70 do 105 grama, odnosno 28 do 31 % ukupnih dnevnih kalorija. Ove količine su preporuka na osnovu pretpostavke da se u slučajevima anemije često javlja oslabljena funkija organa za varenje.

Ugljeni hidrati treba da čine 41 do 54 %, odnosno 250 do 350 grama u dnevnih potreba kalorijske vrednosti obroka. Posebno je važno da te odabrane namirnice i dijeto-terapiji budu nosioci antianemijskih činilaca: mineralnih materija, oligoelemenata i vitamina. One treba da budu u oliku žitarica, voća, povrća i leguminoza. Preterana upotreba ugljenih hidrata izražena kroz šećerne koncetrate, može negativno delovati na apetit, a takođe mogu izazvati i nedostatak vitamina B kompleksa, što posebno dodatno smanjuje apetit.

Vitamini su od posebnog, krucijalnog značaja za lečenje anemije dijeto-terapijom. Nije ih moguće izdvojiti po značaju, jer svaki za sebe učestvuje u procesima od posebne važnosti. Vitamini  A i C, (posebno vitmin C) značajno poboljšavaju apsorbciju gvožđa i ubrzavaju sintezu hemoglobina. Dok vitamini B kompleksa, a posebno tiamin, riboflavin, niacin, folna kiselina i cijanokobalamin, znatno povećavaju otpornost organizma prema infekcijama.  Dnevni obrok treba da sadrži minimum: 1,2 mg tiamina, 2,5 mg riboflavina, 13,0 mg niacina, 120 mg vitamina C i 7,0 mg vitamina A.

Moram da napomenem da samo mešovita ishrana (biljna i mesna), može u potpunosti da obezbedi folnu kiselinu, kao i sve ostale vitamine neophodne za lečenje nutritivne anemije.

Mineralne soli, kroz optimalan sadržaj gvožđa, bakra, kobalta, kao i ostalih oligoelemenata su značajne u lečenju anemije. Napominjem, da se kod težih oblika anemije moraju davati veće količine neorganskog gvožđa u dijeto-terapiji uz svaki obed.

Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku:

Žitarice. U ovoj dijeto-terapiji prednost treba davati, po mogućstvu, hlebu od crnog brašna tipa 850, ili pak od belog, pod uslovom da je obogaćen mineralnim solima i vitaminima (posebno kalcijum, gvožđe i vitamini B kompleksa). Integralne žitarice su bogat izvor gvožđa, ali ih ne treba konzumirati istovremeno sa ostalim namirnicama, koje su takođe bogate gvožđem.

Mleko i mlečni proizvodi su siromašni izvor gvožđa. Međutim, ove namirnice su kvalitetan izvor belančevina i to onih koje su neophodne za sintezu hemoglobina i izgradnju stroma eritrocita. Mleko treba izbegavati u obedu sa namirnicama koje su bogat izvor gvožđa.

Meso i jaja. Optimalne količine gvožđa nalaze se u unutrašnjm organima životinja za ljudsku ishranu. Naročito u jetri (džigerica) i bubrezima, a takođe i u mršavim mesima. Crvena i bela mesa, zatim crno meso kod živine (naročito ćureće), kao i jaja, imaju podjednako dovoljne količine gvožđa. Posebno treba obratiti pažnju na žumance iz jajeta, koje je izrazito bogato gvožđem. Morski plodovi, naročito  tunjevina, pa zatim školjke, dobrodošli su u jekovniku za osobe koje pate od anemije.

Masti sa niskom tačkom topljenja i bogate višim nezasićenim masnim kiselinama, kao i liposolubilnim vitaminaima imaju prednost i dijeto-terapiji anemije. Svoju zastupljenost u dijeti, takođe moraju podjednako imati imati kukuruzno i suncokretovo ulje.

Povrće u obliku pirea, sačinjenog od leguminoza-mahunarke, (pasulj, grašak, soja, kikiriki, bob, sočivo, lebleblija, rogač), moraju imati prioritet. Takođe i zeleno lisnato povrća mora imati optimalnu zastupljenost u svakom dnevnom obroku, kao i rotkvice, a posebno crni i beli luka. Posebnu pažnju treba obratiti na spanać koji je bogat oksalnom kiselinom, koja smanjuje apsorpciju gvožđa, pa ga ne treba stavljati u obede i mešati sa onim namirnicama koje su bogate gvožđem. 

Voće koje pored optimalnog sadržaja gvožđa ima  dovoljno askorbinske kiseline i antocijaninskih boja (sa velikim antianemijskim dejstvom), ima svakako prednost. Kajsije, trešnje, orasi, suvo voće (grožđe, smokve), lubenica, znatno pomažu u apsorpciji gvožđa.

Šećer. Beli šećer, saharozu treba izbegavati, ili ga koristiti u što manjim količinama. Prioritet treba da imaju prirodni šećeri i koncentrati (med), kao i kandirano voće.

Napici pre ostalih treba da budu od svežeg voća i povrća. Voćni sokovi isključivo ne gazirani i bez veštačkih zaslađivača. Prihvatljivi su i oni napici koji izazivaju lučenje sokove za varenje (kafa, kakao), ali u manjim količinama.  Dozvoljene su sasvim male količine alkohnih pića ( 0,03 dl) i to isključivo u svrhu potenciranja apetita, na pola sata pre obeda.

Začini su korisni jer podstiču lučenje sokova za varenje i dodatno aktiviraju apetit.

     Odabrane namirnice, primenjene kroz odgovarajuća jela, treba izumati u pet do šest manjih, pravilno raspoređenih obeda. Ova dijeto-terapija obezbeđuje: oko 150 grama belančevina, oko 100 grama masti i 175 grama ugljenih hidrata, kao i veće količine gvožđa (oko 60 mg), vitamina B kompleksa i askorbinske kiseline.

 Mešovita, raznovrsno izbalansirana i uravnotežena ishrana, (meso, živinsko meso, riba, redovan unos svežeg voća i povrća (oko 400 grama, i namirnica bogate C vitaminom), bez gaziranih i veštački zaslađenih napitaka, uz minimalne količine alkohola, kafe i čajeva, najbolja je prevencija protiv anemije.

Boravak u planinskim predelima gde je parcijalni pritisak kiseonika smanjen, a ultraljubičaste radijacije vrlo intezivne, ubrzava stvaranje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Takođe i apetit u ovim uslovima biva povećan, te tako dodatno pomaže organizmu u prevazilaženju problema sa anemijom.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ostali tekstovi

error: Content is protected !!