DIJETO-TERPIJA KOD BOLESTI RAHITISA-OSTEOMALACIJE I KARIJESA

   Kod svih ovih oboljenja, cilj dijeto-terapije je da omogući zadržavanje kalcijuma u tkivima i tkivnim trčnostima. Uzrok nastanka ovih bolesti je uglavnom u nedostatku vitamina D, bilo da se taj manjak javio zbog nedovoljnog unošenja hranom, ili pak zbog poremećaja njegovog iskorišćavanja u organizmu. Takođe, moguć je i poremećaj apsorpcije i onemogućeno njegovo stvaranje u koži iz 7 dehidro-holesterola, pod dejstvom ultraljubičastih radijacija. Ove bolesti nastaju i kada u hrani nema dovoljne količine fosfora. Hrana koja sadrži malo kacijuma, a mnogo fosfora je rahitogena isto tako kao i ona koja sadrži mnogo kalcijuma, a malo fosfora. Zato je neophodno da njihov odnos uvek bude u srazmeri i to: Kod male dece 2:1, kod starije dece 1:1, dok kod odraslih on mora da bude 1:2 u korist fosfora. Ta nesposobnost organizma da apsorbuje kalcijum, uglavnom nastalih zbog poremećaja metabolizma masti, kod oboljenja jetre, žučnih puteva i pankreasa, kao i zbog demineralizacije kostiju (osteomalavija, osteoporosis senilis), dovodi o stanja u kojima je neophodno kroz dijeto-terapiju unositi dovoljne količine belančevina, kalcijuma, fosfora i holecalciferola, pri čemu se mora voditi računa da njihov kvantitativni odnos bude optimalan.

Apsorbovanje kalcijuma pomažu aminokiseline, jer one sa kalcijum-fosfatima i kalcijum-karbonatima stvaraju rastvorljiva jedinjenja. Na primer: Ako se masti daju u manjim količinama, one u gornjim delovima tankog creva povećavaju kiselost, te tako poboljšavaju iskoristljivost kalcijuma.  Nasuprot tome, ako se daju u velikim količinama, one tada neiskorišćene masne kiseline vezuju za sebe kalcijum u nerastvorive masne sapune koji se izlučuje fecesom, pritom onemogućavaju dovoljno iskorišćenje kalcijuma.  Takođe fitinska i oksalna kiselina vezuju za sebe kalcijum i onemogućavaju njegovo iskorišćenje, dok limunska kiselina znatno pomaše u njegovom iskorišćenju. U ovakvim situacijama dijeta mora da sadrži optimalne količine vitamina  A i C koji pritom deluju kao glavni sinergisti vitamina D.

Žitarice koje treba protežirati u ovoj dijeto-terpiji su u belom, ili polu-belom pšeničnom hlebu, dobijenom od brašna koji je dodatno obogaćen vitaminima i kalcijum-karbonatom.

Mleko i mlečni proizvodi treba da preovladavaju u dijeto-terapiji. Oni sadrže znatne količine kalcijuma i fosfora, a posebno belančevina veoma visoke biološke vrednosti koje pritom povećavaju alkalnu rezervu.

Meso, riba i jaja.  Meso je siromašno kalcijumom, takođe ne sadrži vitamin D, a njegov pepeo je kisele reakcije, pa stoga njega treba u ovoj dijeto-terapiji svesti na manju meru. Kod jaja je sasvim druga situacija. Ona sadrže kalcijuma i vitamina D u ozbiljnim količinama, te stoga njihova prisutnost u dijeto-terapiji treba da je stalna. Naravno i riba. I to naročito ona koja se jede zajedno sa kostima, jer ona je kvalitetan izvor belančevina i sadrži obilje kalcijuma i vitamina D.

Masti koje sadrže veće količine vitamina D i lako se iskorišćuju, treba da imaju prednost.  To su pre svih maslac i obogaćeni margarin. Strogo treba voditi računa da njihove količine ne budu suviše velike, jer u toj situaciji bi došlo do blokiranja apsorpcije kalcijuma.  Riblje ulje u dijeti treba da obezbedi dovoljne količine holekalciferola.

Povrće koje ne sadrži povećane količine oksalne kiseline, fitinske kiseline i fosfora, treba da ima prednost.

Voće, žutomrko, limunsko, kao i bobičasto, sadrže velike količine vitamina A i askorbinske kiseline (vitamin C).  Ovde se kalcijum i fosfor nalaze u pravilnom odnosu, a njihov pepeo ima alkalnu reakciju. Sve ovo je od velikog značaja za vezivanje kalcijuma za kosti, pa zato svaka dijeto-terapija kod ovih bolesti mora da sadrži velike količine ovog voća. Ukupne količine svih namirnica treba podeliti u pet obeda.

 Ovakva dijeto-terapija obezbeđuje oko 130 grama belančevina (15%), oko 150 grama (40%) masti i 380 grama ugljenih hidrata (45%), 2000 mg kalcijuma, 40 gama holekalciferola i 7.500 gama retinola, kao i oko 100 mg askorbinske kiseline.

     Izlaganje kože prirodnom sunčevom zračenju (sunčanje), ili veštačkom ultraljubičastim radijacijama (kvarc lapa), takođe je neophodna mera da bi se povećao sadržaj vitamina D u organizmu.

 

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ostali tekstovi

error: Content is protected !!