DIJAREJA

        Pod dijarejom se  podrazumeva brzo i često pražnjenje creva, praćeno velikim gubitkom vode i u njoj rastvorenih mineralnih soli i vitamina. Može se još reći da je dijareja ustvari propratni simptom u toku raznih bolesti ne samo creva, već i čitavog organizma, kao što su infekcije i razna trovanja hranom.

Lečenje dijareje mora biti pre svega uzročno, a zatim i lokalno, odnosno siptomatsko. U svim ovim slučajevima pravilna ishrana pretstavlja bitan, odnosno najznačajniji činilac u lečenju ovih poremećaja.

Kada se radi o akutnoj, ili hroničnoj dijreji, dijeto-terapija treba da bude usaglašena sa dijetom za akutni gastritis, bolje rečeno ona treba da bude kao i dijete za infektivne bolesti koje su praćene teškim oštećenjem sluzokože i zida tankog i debelog creva (trbušni tifus i dizenterija). Treba napomenuti, da u ovim slučajevima dijeta ima pomažuću ulogu, jer je za pravilno lečenje neophodno primeniti medikamentalnu terapiju.

Međutim, kada je u pitanju akutna ili hronična dijareja infektivne prirode, dijeto-terapija ima znatno veći značaj, pa tako pretstavlja jedini pravilan način da se dođe do izlečenja.

Dijeto-terapija kod DIJAREJE NEINFEKTIVNE PRIRODE

DISPEPSIJA TRULJENJA

Dispepsija truljenja je crevni poremećaj koji se odlikuje čestim  truležnim smrdljivim stolicama, izrazito alkalne reakcije, u kojima se nalaze i komadići nesvarenih mišićnih vlakana poreklom od mesa koje su uneto hranom.  Naime, nagomilavanje nesvarenih belančevina u debelom crevu praćeno je razmnožavnjem proteolitičkih bakterija, koje izazivaju delimično razgrađivnje belančevina i pritom stvaraju toksične truležne materije.  Ti toksini zatim deluju nadražajno na sluzokožu creva, a u isto vreme toksično na čitav orgnizam.

Do takvog stanja dolazi obično kada se pojede velika količina mesa, a lučenje sokova za varenje je pritom nedovoljno i gde je izražen nedostatak proteolitičkih fermenata. Tada veće količine nesvarenih belančevina mesa dospevaju do debelog creva, gde se pod dejstvom mikroorganizama razlažu i tako nastaje dispepsija truljenja.

Dijeto-terapija kod dispepsije truljenja.

Osobenost dijeto-terapije kod dispepsije truljenja je, da se količina belančevina u dnevnom obroku svedena što je moguće manju meru, a da se pritom poveća količina ugljenih hidrata i kiselomlečnih napitaka, kao što su jogurt i kiselo mleko. Ove namirnice u sebi sadrže mlečno-kiselinske bakterije i istovremeno potpomažu njihov razvoj, pa tako deluju antagonistički prema proteolitičkim truležnim bakterijama. Takva ishrana vrlo brzo dovodi do uspostavljanja ravnoteže u crevnoj flori. Iz svega sagledanog treba zaključiti, da je u ovim situacijama najkorisnija lakto-vegetabilna dijeta, koja obezbeđuje znatne količine ugljenih hidrata i neznatne količine masti i belančevina, a čiji nosioci treba da budu kiselomlečni proizvodi.

Moramo posebno napomenuti, da u prvih 24 sata po pojavi stomačnih bolova i smrdljive stolice, treba obustaviti svako uzimanje hrane. U tom periodu dozvoljeno je uzimanje čajeva (nana, kamilica), odnosno vode, zaslađenih manjom količinom šećera i neznatnim dodatkom kuhinjske soli. Nakon tog prvog dana, i u toku sledećih 24 sata (ukupno 48 sati), uz čajeve treba postepeno uzimati i kiselomlečne proizvode, povrće u obliku pirea, voće u obliku kompota, kao i sveže voćne sokove. Nakon 4 do 6 dana, ovakvu lakto-vegetabilnu dijetu treba dopuniti sa žitaricama u obliku dvopeka od belog hleba.

Razlog za ovakvu pojavu je poremećaj u organima za varenje i njihova nesposobnost da potpuno razlože i apsorbuju sve količine unetih ugljenih hidrata, na skrob pre svih. Kao posledica tog poremećaja, šećeri (najčešće skrob) dolazi u debelo crevo, gde se pod dejstvom mikroorganizama razlaže do kiselina, a ove potom deluju nadražajno na sluzokožu debelog creva. U tom procesu, pod dejstvom bakterija nastaju gasovi koji dovode do pojčane peristaltike debelog creva, odnosno do četih stolica – dijareje.

Dijeto-terapija kod dispepsije vrenja.

Prvih dan do dva, treba obustaviti svako uzimanje hrane. U tom periodu se treba organičiti na uzimanje nezaslađenih čajeva i vode, a potom se može preći na mešovitu ishranu. Treba pritom voditi računa da se pri odaberu namirnica izbegavaju one, koje sadrže mnogo šećera, odnosno skroba.  U tom periodu prednost imaju one namirnice koje su bogate  belančevinama, kao što su mleko, mlečni proizvodi, posno meso, riba, kuvana jaja, ulje i sveži voćni sokovi načinjeni od voća koje ne sadrži više d 5 do 10 % šećera.  Nakon što nestanu bolovi i broj stolica se svede na normalan, dozvoljeno je povećavanje unošenja ugljenih hidrata, odnosno, mogu se koristiti namirnice koje ih sadrže u većoj meri. Hleb treba konzumirati samo u obliku dvopeka, sve dok se ne pređe na normalnu ishranu.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!