DIJETO-TERAPIJA KOD MRŠAVOSTI- POTHRANJENOSTI

U savremenom svetu i vremenu u kome živimo, skoro da se  više i ne spominje da postoje ljudi i područja u kojima postoji masovna pothranjenost stanovnitva. Možda u našem okruženju takve masovne pojave i nisu naročito izražene i ne pretstavljaju društveni problem, ali pojedinačni slučajevi svakako postoje.

Bez obzira na uzrok i poreklo takve pojave, zadatak dijeto terapije u takvim slučajevima je da se nadoknadi, izgubljena telesna masa i povrati neophodno, stabilno zdravstveno stanje. Ishranom i odgovarajućim načinom života se moraju obezbediti uslovi za optimalnu funkcionalnost čitavog organizma.

Dijeto terapija mora biti tako usmerena da se na samom njenom početku obavezno vodi računa o smanjenoj toleranciji organizma prema hrani. U takvim vanrednim stanjima organizma, lučenje sokova za varenje je smanjeno, a takođe postoji realna mogućnost da je zbog gubitka potpornog tkiva došlo do spuštanja želuca i ostalih unutrašnjih organa (gastro-enteroptoza). Kod takvih osoba (mršavih), postoji i prisutan strah od povećanog unošenja hrane, posebno ako je ono praćeno bolovima u stomaku i povraćanjem. Preporučuje se, da se kod takvih bolesnika dijeto-terapija odvija u nekoliko faza:

      Kako je kod stanja pothranjenosti tolerancija prema hrani u većini slučajeva smanjenja, stoga orgnizmu treba omogućiti da  nadoknadi pre svega, gradivne i zaštitne materije (belančevine, mineralne soli i vitamine). Ovo iz razloga, što je u tom stanju orgnanizma neophodna obnova ćelija, mišićnog tkiva i unutrašnjih organa, kao i podiznje odbrandbene snage organizma. Režim života bolesnika u ovoj fazi mora da bude tako organizovn, da ukupna energetska potrošnja organizma bude svedena na minimum. Ovo se može postići tako, da bolesnik pretežno miruje i da bude u krevetu.

     Kada se uspostvi realna funkcionalna ravnoteža u pogledu energetske potrošnje, tada treba postepeno povećavati količinu energetskih, gradivnih i zaštitnih materija, kako bi se organizam osposobio za obavljanje kakvog lakšeg fizičkog rada. Sa podizanjem snage tela dolazi i do podizanja apetita, a time se stvara i sposobnost tela da odgovori većim energetskim zahtevima.

     Nakon uspostavljnja funkcionalne i energetske ravnoteže u telu, treba preduzeti mere da se znatno poveća energetska vrednost hrane i da pritom nastali višak energtskih materija bude iskorišćen za stvaranje energetskih rezervi u organizmu u obliku masti, koja se nagomilava pretežno u potkožnom vezivnom tkivu. Uvećane količine energetskih materija treba davati sve dok se ne postigne idealna telesna težina, a sve to u zavisnosti od pola, uzrasta i energetskih potreba organizma.

Kroz sve ove faze lečenja bolesniku treba omogućiti optimalne uslove za oporavak, kroz provetrenu i čistu prostoriju sa dosta dnevne svetlosti, kao i neophodnu psihičku uravnoteženost. Prilikom sprovođenja dijeto-terapije, namirnice koje se odabiraju za ishrani moraju biti lako-svarljive sa velikim procentom iskoristljivosti, pritom količina hrane mehanički ne sme da opterećuje organe za varenje.

Uopšte rečeno, kod sprovođenja djeto-terapije mora se pristupati veoma obazrivo i sa strogim poštovanjem prema realnim ishranbenim potrebama i zdravstvenom stanju organizma bolesnika.

Sastav dnevnog obroka treba da bude takav, da se njegova kalorijska vrednost kreće u granicama između 4000 i 5000 kalorija. Međutim u slučajevima teže potrharanjenosti i kod pretežno ležećih bolesnika, kod kojih energetska potrošnje ne prelazi 10 do 30 % osnovnog bazalnog metabolizma, te vrednosti ne bi trebalo da budu veće od 3 000 do 3 500 kalorija u dnevnom obroku. Ta vrednost treba da bude podeljena u tri i više obeda, a sve u zavisnosti od zdravstvenog stanja organizma i sposobnosti njrgovih orgna za varenje. Kada je usled pothranjenosti i mršavosti izražena velika nepodnošljivost prema hrani, koja se izražava čestim povraćanjem i bolovima u želucu, dijeto-terpija se započinje vrlo malim vrednostima (1.000 do 1.300 k.cal), podeljenih u nekoliko dnevnih obeda. Te vrednosti se potom povećavaju, onoliko koliko se organizam brzo oporavlja i kako prihvata ponuđenu mu količinu hrane.  Sa uspostavljanjrm normalnog stanja i kada se postigne željena telesna masa, može se davati 4 000 k.cal i više, pod uslovom da organizam dobro podnosi tu količinu unete hrane, uz umereno povećavanje njegove dnevne fizičke aktivnosti.

Belančevine su jako bitne da bi se omogućilo pravilno obnavljanje ćelija, mišića i unutreašnjih organa. Takođe i  da bi se održao optimalan sadržaj belančevina u tkivnim tečnostima potrebno je obezbediti 100 do 140 grama dnevno, pod uslovom da od te količine 50 % budu belančevine životinjskog porekla visokog koeficijenta iskoristivosti.

Masti treba da čine 30 do 40 % kalorijske vrednosti dnevnog obroka, pod uslovom da se odaberu one masti koje su lako iskoristive. Na početku dijeto-terapije treba izbegavati veće količine masti da ne bi došlo do vrlo realno  mogućih želudačno-crevnih poremećaja usled stvaranja kalcijumovih sapuna, koji su posledica neapsorbovnog viška masnih kiselina.

Ugljeni hidrati treba da obezbede preostali deo kalorija koje su potrebne organizmu u toj fazi terapije. Veoma je bitno da oni ne potiču pretežno od namirnica koje su bogate celulozom, jer one pored toga što imaju manju energetsku vrednost, znatno ubrzavaju peristaltiku i pritom smanjuju mogućnost apsorpcije hranjivih, gradivnih i zaštitnih materija. Kao najpogodniji prirodni koncentrat šećera, pored saharoze i laktoze, preporučuje se i med. Takođe je preporučivo koristiti i namirnice bogate skrobom, kao što su primera radi testenine.

Vitamini su neophodni već na samom početku dijeto-terapije. Mora se obezbediti optimalna količina svih vitamina i to iz njihovih prirodnih izvora. Takođe, prirodni voćni sokovi sa dodatkom suvog kvasca mogu obezbediti optimalne količine hidrosolubilnih vitamina. Jestiva mast životinjskog porekla može obezbediti optimalne količine vitamina A.  Redovni dnevni obrok mora bolesniku da obezbedi najmanje 125 mg askorbinske kiseline (vitamina C), 1,7 mg tiamina, 2,3 mg riboflavina, 16,0 niacina i 3,0 do 3,6 mg vitamina A. Kada su deca u razvoju u pitanju, tu treba posebno voditi računa o prisustvu optimalnih količina holekalciferola, koji se obezbeđuje davanjem ribljih ulja i kontrolisanim izlaganjem sunčevim zračenjima.

Mineralne soli moraju takođe biti zastupljene u dijeto-terapiji u svojim optimalnim količinama. Sadržaj kalcijuma u dnevnom obroku ne sme biti manji od 1.300 mg što se postiže davanjem većih količina mleka i mlečnih proizvoda, kao i one sitne ribe koja se jede sa kostima. Potrebe u gvožđu nisu posebno povećane, osim u slučajevima kada je reč o teškom obliku anemije. Potrebe za kuhinjskom soli su 3 do 5 grama dnevno. Ove količine soli su potrebne da bi obezbedile zadržavanje potrebnih količina vode u međućelijskim prostorima. Ovo je posebno važno za postizanje željene telene mase i približavanje idealnoj telesnoj težini.

Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku:

Žitarice. Prednost treba dati polu-belom hlebu i testu.

Mleko i mlečni proizvodi. Ovde prednost imaju punomasni sirevi i  punomasno mleko. Takođe je preporučivo davati krem, sačinjen od mleka, jaja i šećera.

Meso i Jaja. Mišićava i masna mesa u svim oblicima termičke obrade treba da imaju prednost.  Jaja se pored ostalih već  ustaljenih načina, mogu davati u obliku majoneza, ili pržena na ulju ili maslacu.

Masti. Masti sa niskom tačkom topljenja i bogate višim nezasićenim masnim kiselinama imaju prednost. U početku dijeto-terapije treba forsirati biljna ulja i maslac, a kasnije u jelovniku treba da se nađe i  domaća slanina, naravno u količinama koje odgovaraju mogućnostima organizma i organa za varenje.

Povrće. Potrebno je davati naročito ono povrće koje je bogato skrobom, ko što su krompir i leguminoze, njih treba davati oslobođene od ljuske i u vidu pirea, radi bolje iskoristivosti.

Voće. Ovde prednost treba dati svežim prirodnim voćnim sokovima sa dodatkom šećera i eventualno sušenim kvascem. Takođe u dnevnom obroku bi trebalo da se nađu orašasti proizvodi, posebno oni bogati mastima (orah, lešnik, badem).

Napici. Potrebu za tečnostima treba popunjavati voćnim sokovima, mlekom i koselo mlečnim napicima. Korišćenje pijaće vode treba svesti na upotrebu pre obeda i to ne prevelike količine. Oni napici sačinjeni od mleka sa čokoladom i dodatkom šećera ili meda, vrlo su potrebni, ako uvažavamo njihovu veliku kalorijsku vrednost.

Začini. Oni začini koji povećavaju lučenje sokova i koji popravljaju apetit su svakako u prednosti.

 Pomenute namirnice, iz svih grupa, u ukupnom dnevnom obroku treba da obezbede oko 125 grama belančevina, 195 grama masti i 410 grama ugljenih hidrata.  Kombinacijom tih namirnica mogu se spremati jela i rasporediti u pet obeda. Posebno treba nastojati da se uklone svi negativni činioci koji bi mogli uticati na ritam unošenja hrane (pušenje, alkoholizam i preterani rad), a pre svega na moguća psihička uzbuđenja koja mogu prouzrokovati gubljenje apetita.

U toku dijeto-terapije treba voditi računa o odmoru. Odmor je mera koja se obavezno mora sprovesti.  Posle svakog obeda preporučljivo je da se najmanje dvadeset minuta provede ležeći sa malo podignutim nogama.

Takođe odgovarajuća fizička aktivnost i lagana vežbanja treba da postanu svakodnevni u trenucima kada oporavak postane potpun i kada se povrati dobra fizička kondicija. Primerena fizička aktivnost će obezbediti ubrzanje metabolizma i njegovih brojnih procesa, popraviti dodatno apetit, dovešće do jačanja mišičnog tkiva i sprečiće opasno nagomilavanje masti u potkožnom tkivu.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ostali tekstovi

error: Content is protected !!