DIJETO-TERAPIJA KOD PELAGRE

Najčešći i svakako neposredni uzrok za pojavu pelagre (u narodu poznate pod imenom “majasila”), je nedostatak nijacina (nikotinska kiselina), odnosno PP faktora u čovečijem organizmu. U praksi je potvrđeno da hrana bogata belančevinama životinjskog porekla, koja sadrži puno triptofana, sprečava pojavu pelagre, čak i pri minimalnom sadržaju nijacina, zato što se iz triptofana u crevima kod čoveka, pod dejstvom izvesnih bakterija, uspešno obavlja sinteza nijacina. Bolest se javlja kod osoba koje se pretežno (isključivo) hrane kukuruznom hranom, kao i kod onih koji su dugo upotrebljavali izoniazid, u toku lrčenja tuberkuloze. Takođe i dejstvo ultraljubičastih sunčevih radijacija može izazvati pojaavu pelagre, pod uslovom da u organizmu postoji deficit nijacina.

Osnovni znaci pelagre su  zapaljenje kože, česti prolivi i slaboumnost.

Kod određivanja dijeto-terapije, pre svega treba proveriti da li se radi o akutnoj ili hroninoj pelagri, jer je način terapije i hospitalizacije drugačiji. U hroničnoj pelagri hospitalizacija nije neophodna.

Osnovni principi dijeto-terapije su bogatstvo u kalorijama, zatim u blančevinama životinjskog porekla (triptofan, lizin i niacin), kao i ostalim vitaminima B kompleksa. Vrlo često, teški oblik pelagre može biti praćen crevnim poremećajima i neprihvatanjem čvrste hrane od strane organa za varenje, tako da je neophodna da se odabrane namirnice konzumiraju u kašastom ili tečnom stanju. Dijeto-terapija u prvim danima mora biti praćena davanjem niacina u količini od 100 do 500 mg, a ponekad e daju i veće količine podeljene u manjim dozama, kako bi se niacin bolje iskoristio.

Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku

Žitarice.  Umesto kukuruznog hleba, odnosno proje i kačamaka treba konzumirati pšenični hleb, posebno u uslovima kada nije moguće obezbediti dovoljnu količinu namirnica životinjskog porekla.

Mleko i mlečne proizvode treba davati u obilnim količinma, jer iako su one siromašne niacinom, one imaju vrlo dobro antipelagrogeno dejstvo pošto su bogate triptofanom i lizinom, te tako pomažu u razmnožavanju mlečno-kiselinskih bakterija, koje potom u crevima čoveka vrše sintezu niacina.

Meso i jaja nisu bogat izvor niacina, ali oni sadrže dosta triptofana. Međutim, jetra i drugi unutrašnji organi pretstavljaju veliki izvor ovog vitamina i treba da budu zastupljeni u dijeto-terapiji.

Masti. Pelagra je voma često praćena smanjenom sposobnošću organizma da iskorišćuje masti, tako da prednost treba dati mastima sa niskom tačkom topljenja (maslac i ulje).

Povrće. Krompir i leguminoze treba da budu značajno zastupljeni u dijeto-terapiji pelagre. Oni su, od svih namirnica biljnog porekla, najbolji izvor niacina, pogotovu što ih ljudi sa našeg podneblja jedu u velikoj meri.

Voće je siromašan izvor niacina, ali ga treba konzumirati u što većim količinama jer je bogat izvor mineralnih materija i posebno askorbinske kiseline (vitamina C). U akutnoj fazi pelagre, treba davati voćne sokove da bi se izbeglo neželjeno dejstvo celuloze.

Začini koji ne oštećuju sluznicu organa za varenje , a posebno oni koji popravljaju apetit su poželjni u dijeto-terapiji.

Kvasac- suvog- Inaktivisanog kvasca treba dava što je moguće više, naročito ako ne postoji mogućnost da obolela osoba promeni svoj tip ishrane.

Ovako sastavljena dijeto-terapija obezbeđuje dnevno oko 150 grama belančevina (15%), od toga do 90 grama belančevina životinjskog porekla, 110 grama masti (22%), i oko 600 grama udljenih hidrata (63%), kao i velike količine niacina oko 170 mg.

Odabrane količine namirnica treba rasporediti u pet dnevnih obeda.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ostali tekstovi

error: Content is protected !!