DIJETO-TERAPIJA KOD SKORBUTA

Bolest koja nastaje kod izrazitog nedostatka vitamina C u ishrani i manifestuje se gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, kao i suvom kožom i čestim prehladama.

Pri sprovođenju dijeto-terapije, odnosno profilakse hipovitaminoze i avitaminoze  C (skorbuta), bito je odabrati namirnice bogate vitaminom C, i konzumirati ih u što većim količinama u sirovom stanju.

Kulinarna obrada mora biti tako podešena da se sadržaj vitamina C prilikom termičke obrade ne izgubi u potpunosti. On ne sme biti smanjen više od 50 % u odnosu na vrednosti u sirovom stanju. A to se može postići što kraćim kuvanjem u zatvorenom sudu, pritom ne dodavajući alkalije i ne upotrebljavati nekalaisane bakarne sudove.

Takođe se mora voditi računa o sposobnosti organizma da iskoristi sve te hranjive materije. Kod infektivnih bolesti, treba davati voće. ali se pritom mora voditi računa da ono ne buda sa previše celuloze, jer  organizam nije u stanju da prihvati veću količinu celuloze.

Dijeta sa bogatom količinom askorbinske kiseline (vitamin C) se daje, ako je organizam dugo bio na ishrani koja je bila lišena ovog vitamina.  Takođe kod onih osoba koje su bile na dugotrajnoj mlečnoj dijeti kod ulkusnih stanja. Njena primena je i kod bolesnih stanja, praćenih  povećanom potrošnjom askorbinske kiseline: hipertireoidizma, ferbilnih stanja, kao i kod insuficijencije nadbubrežne žlezde.

Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku

Žitarice u obliku hleba i testa treba svesti na najmanju moguću meru. U slučajevima da je dijeto-terapija objektivno lišena voća i povrća, onda treba konzumirati sveže proklijalo zrnevlje pšenice i ječma u obliku salata.

Mleko i mlečni proizvode treba svesti na najmanju meru i to zbog činjenice da su oni izrazito siromašni sadržajem vitamina C.

Meso (iznutrice) i jaja. Iz prakse znamo da je u mnogim slučajevima skorbut praćen i anemijom, pa stoga stoji i preporuka da se u dijeto-terapiji posebna pažnja obrati na jetru (džigerica) pečenu na roštilju. Poznato je da jetra sadrži velike količine askorbinske kiseline (C vitamina), kao i gvožđa i drugih antianemijskih činilaca. Jaja ne sadrže C vitamina, ali sadrže ostale, biološki vredne supstance i materije, pa ih treba obavezno uvrstiti u dijeto-terapiju.

Masti, bilo koje da su, moraju biti svedene na vrednosti normalnih količina prosečnog dnevnog obroka.

Povrće treba konzumirati po mogućnosti pretežno u sirovom stanju, ka i kroz oblik salata i to u što je moguće većim količinama. Preporuka je da se krompir jede u većim količinama i to pečen sa ljuskom prilikom termičke obrade.

Voća što više i to u sirovom stanju i sočnog. Takođe i kao sok, isceđenog   neposredno pre upotrebe.

Napici od prirodnog voća bez veštačkih zaslađivača i dodatka gazirane vode.

Ove količine namirnica koje obezbeđuju oko 135 grama belančevina (18%), 91 gram masti i 385 grama ugljenih hidrata, kao i oko 250 mg vitamina C i sasvim dovoljne količine gvožđa i antianemijskih činilaca, treba rasporediti u tri dnevna obeda.

Dijeto-terapiju antiskorbutogenog tipa znatno je teže obezbediti u toku zimskih meseci kada je tržište skromno u ponudi svežeg voća i povrća, a tada se obično i javljaju najveći problemi sa nedostatkom vitamina C u  redovnoj ishrani ljudi. Ova bolest koju često nazivaju i “bolešću mornara”, jer se javlja na dugim putovanjima po moru i okeanima, kao obaveznu prevenciju i terapiju podrazumeva i konzumiranje namirnica koje su konzervirane biološkim putem. Odnosno kiselo bakterijskim vrenjem uz prethodno dodavanje kuhinjske soli (2,5 % kiseli kupus ili turšija). Uporedo sa kiselim povrćem, u dijeto-terapiju treba u tom vremenskom periodu uključiti i rasol, pošto ona sadrži isto toliko vitamina C, kao i samo ukišeljeno povrće.

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked*

Ostali tekstovi

  • Pavla Labata 7 11222 Jajinci-Beograd Srbija
error: Content is protected !!