DIJETO-TERAPIJA KOD GOJAZNOSTI

Gojaznost je danas masovna pojava, skoro epidemija, koja pretstavlja veliki socijalno-zdravstveni problem savremenog društva u celini, a nastala je viškom energetskih materija u organuzmu, odnosno pozitivnim energetskim bilansom.  Gojaznost se može najbolje definisati kao poremećaj homeostaze energetskih depoa, pri čemu nastaje nagomilavanje masti u potkožnom tkivu, mišićima, srčanom mišiću i svim unutrašnjim organima, a naročito u jetri. Postoje i drugi oblici gojaznosti koje se objašnjavaju snižavnjem osnovnog metabolizma, sniženjem specifično-dinamičkog dejstva hrane, povećanim stepenom apsorpcije hrane, kao i drugim poremećajima izazvanim patološkim uzrocima. Međutim,  u slučajevima masovne gojaznosti, uglavnom se govori o onoj gojaznsti egzogene prirode, gojaznosti nastale usled hiperalementacije. Takva gojaznost se može uspešno lečiti pravilnim režimom ishrane.

 Kolika treba da bude nagomilavanje masti u telu da bi se određena osoba proglasila gojaznom, prilično je neodređeno. Drugim rečima kazano, koliko treba da se uveća telesna težina iznad one idealne, pa da se proglasi gojaznost? U praksi se smatra da, ona osoba čija se telesna težina uveća za 10 % od idealne, postaje gojazna. Ali, ovo je manje-više arbitražna procena i mnogo je logičnije, da se pod gojaznošću smatra ono nagomilavanje masnih naslaga koje šteti zdravlju čoveka.

Velika gojaznost izaziva i prevremenu pojavu degenerativnih bolesti srca i krvnih sudova (arteroskleroza, tromboza srčanih i moždanihkrvnih sudova, povećan krvni pritisak), kao i pojavu šećerne bolesti, oboljnja jetre i žučnih puteva. Kod vrlo gojaznih osoba procesi zapaljenja u disajnim organima imaju veoma lošu prognozu, ne samo zbog već oštećenih srca i krvnih sudova, nego zbog znatno težane ventilacije pluća.

DIJETO-TERAPIJA GOJAZNOSTI

Nema drugog, niti boljeg leka za skidanje viška kilograma, za mršavljenje, osim smanjenja unošenja prekomernih, energetski vrednih namirnica, odnosno smanjenje unošenja viška kalorija u organizam i postepenim povećavanjem energetske potrošnje. Sve ostale priče i teorije padaju u vodu i treba ih se manuti, radi svog zdravlja. Gojaznost egzogene prirode, koja je nastala pozitivnim energetskim bilansom, mora da se leči isključivo pravilnim režimom ishrane, u zavisnosti od specifičnosti svakog organizma po na osob. Zato zapamtite, sva ona sredstva, preparati i dijetetski suplementi koja vam neodgovorni “stručnjaci” preporučuju, bilo da se ona zasnivaju na preparatima za pojačavanje metabolizma (preparati štitaste žlezde), bilo da utiču na smanjenje apetita, nisu za ozbiljnu preporuku, jer je njihov uticaj na gojaznost egzogenog porekla bez ikakvog značaja, a pritom mogu da kod gojazne osobe izazovu posebno neželjene posledice.

Kod dijeto-terapije gojaznosti pre svega treba imati u vidu stepen uvećanja telesne težine. Ukoliko je gojaznost veća, to je potrebna stroža dijeteska mera i veći stepen energetske potrošnje.

Bitno je da se smanji količina energetskih materija, masti i šećera, a da količina belančevina, mineralnih soli (izuzev natrijum-hlorida) i vitamina bude optimalna. Ako se konzumira neslana hrana, nije neophodno ograničavati unošenje vode, izuzev u slučajevima kada je gojaznost praćena oštećenjem kardiovaskularnog sistema i edemima. Terapiji treba pristupati postepeno i voditi računa da gubitsk telesne mase bude između 3 i 5 kg u goku jednog meseca.  Kod izuzetno gojaznih osoba taj gubitak može se kretati zmeđu 7 i 12 kilograma mesečno.

Sastav dnevnog obroka

Kalorijska vrednost dnevnog obeda treba da bude smanjena za 30 do 50 %, od vrednosti koja bi odgovaraja potrebama organizma izračunatim na osnovu idealne telesne težine. Preporučivo je da se vrednost dnevnog obroka u vremenu stroge dijeto-terapije bude između 800 i 1500 kcal, ali kada je reč o izuzetno gojaznim osobama ta vrednost se može smanjiti i na 400 do 500 kcal dnevno. Smanjenje kilograma može biti efikasno samo ako se uz dijeto-terapiju primenjuje i određeni režim  trenažnih fizičkih aktivnosti. Svakodnevno pešačenje je najbolji način povećane energetske ptrošnje. Za jedan sat brzog hoda, energetski rashod je 350 kcal, što dovodi do gtubitka 4o grama masti. Na mesečnom nivou bi to iznosilo 3600 grama, odnosno 4,14o grma masnog tkiva gubitka. Posebno treba napomenuti da se masti razlažu samo pri umerenom fizičkom naporu, do 50 % maksimalnih aktivnosti organizma. Pri večim naporima razaže se glukoza, pa tako nema efekta u mršavljnjuu. Razlaganjem velikih količina masti u slučaju velikog smanjenja energetskih vrednosti dijete, praćeno je nagomilavanjem kiselih materija u tkivima.  Ovde je rizik od pojave ketoze, zbog takvog nagomilavanja, neznatna. Ispitivanja su pokazala da se prilikom gubitka do 7 kg telesne mase mesečno u mokraći pojavljuje aceton.

Belančevina u dnevnom obroku ne treba da bude manje od 1 gr/kg  idealne telesne mase, kako bi se izbegla pojava negativng azotnog bilansa. Od te količine belančevina, 50 % treba da sačinjavaju belančevine životinjskog porekla. Belančevine mesa imaju veliku zasićujuću moč, stoga pojedini autori predlažu da se na jedan kg telesne mase konzumira 1, 5 do 1,7 gr belančevina. Konzumiranje većih količina belančevina je opravdana i sa stanovišta činjenice da one imaju velikuo specifično dinamičko (termogenezno) dejstvo, te tako povećavaju energetsku potrošnju, odnosno doprinose efikasnijem mršavljenju.

Masti, kako je poznto pretstavjaju energetski koncetrat, pa stoga njihove količine treba svsti na najneophodniju meru, a u večini slučajeva na meru koju je nemoguće izbeći. Treba znati da skoro sve namirnice, u nekom obliku, sadrže masti (takozvane nevidljive mast).   U prvim danima terapije dijeta ne treba da sadrži vidljive masti.

Minimalna količina masti je potrebna da bi se kaoliko toliko sačuvao ukus hrane i da bi bila moguća apsorbcija liposolubilnih vitamina i viših nezasićenih masnih kiselina. Nakon prve faze restrikcije masti, one treba da se usklade u količini od 10 do 20 grama u dnevnom obroku dijeto-terapije.

Ugljeni hidrati, ma koliko da je restriktivna dijeto-terapija, moraju biti zastupljeni, jer oni imaju zaštitnu ulogu prema belančevinama. U strukturi dnevnog obroka, ugljeni hidrati mraju biti zastupljeni sa 50 % kcal. Tu je od presudnog značaja da poreklo tih ugljenih hidrata bude od onih namirnica koji su istovremeno nosioci vitamina i mineralnih soli alkalnog karaktera. Ovo je veoma važno, jer dugotrajno gladovanje izaziva smanjenje alkalnih rezervi, te je neophodno da se u organizmu očuva neophdna kiselo-bazna ravnoteža. Ta ravnoteža se postiže, ako se na svaki gram belančevina unosi 0,75 do 1,5 grama ugljenih hidrata, te se tako direktno sprečavapojava ketoze, jer organizam tako nije primoran da svoje energetske rezerve isključivo podmiruje razlaganjem masti.

Mineralne soli i voda. Poznato je da se masno tkivo delom sastoji od vode (14 %). Tako se često dešava da kod pojedinih gojaznih osoba može doći do povećanog nagomilavanja vode u međućelijskom prostoru. U dijeto-terapiji gojaznosti, nije poželjno da se unosi povećana količina vode, ali to nikako ne znači da takvim osobama treba uskratiti da piju vodu, ili pak neke druge tečnosti. Umerene količine tečnosti, vode i nezaslađenog čaja treba dozvoliti, ali slkohol i slatke napitke treba strogo zabraniti. Unošenje soli treba ograničiti na minimum, a ako je gojaznost praćena i hipertenzijom, u prvoj fazi terapije, za vreme stroge kalorijske restrikcije, iz hrane treba izostaviti so (osim one koja se nalazi u hlebu). Ova mera je neophodna da bi se sprečilo suvišno nagomilavanje natrijuma u tkivima, a time i ubrzala eliminacija vode iz organizma. U slučajevima kada je gojaznost praćena težim opterećenjem srca, krvnih sudova i edemima, restrikcija vode je neophodna. Od ostalih mineralnih soli  značaj imaju jedino kalcijum i gvožđe. Sadržaj kalcijuma u obroku, ne treba da bude manji od količine optimalne za jednu osobu određene starosti.

Vitamini. U dijeto-terapiji za mršavljenje, glavnu ulogu imaju namirnice biljng porekla, zeleno povrće i voće, koje imaju malu kalorisku vrednost zbog velikog sadržaja vode i celuloze. Takođe, te namirnice sadrže mineralne soli i veiku količinu vitamina, pa stoga ove dijete obično obezbeđuju dovoljne količine retinola i askorbinske kiseline. Ali, te dijete obično imaju manjak vitamina B kompleksa, što se kvalitetno nadoknađuje dodavanjem izvesne količine sušenog inaktivisanog kvasca, ili  sintetskih vitamina B kompleksa.

Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku.

Žitarice. Hleb od graham brašna, kao i crni hleb (celo zrno), umešen sa kvascem, treba da budu redovno na trpezi. Testenine svakako treba potpuno isključiti iz ishrane.

Mleko i mlečni proizvodi.  Prednost moraju imati obrano mleko i prerađevine napravljene od takvog mleka.

Meso i jaja. Mršava, bezmasna mesa, goveđe i konjsko, ako je moguće, i to pečeno na roštilju, su ispred drugih u izboru za dijeto-terapiju. Jaja i to ona trvdo kuvana mogu se konzumirati, ali ne preterano. Međutim, ako je prisutna hiper-holesterolemija, onda i jaja treba ukinuti.

Masti. Kod dijeta čija je energetska vrednost manja d 900 kcal, iz nje treba izostaviti vidljive masti. Kako se dijeta povećava u kalorijskom iznosu, tada se mogu davati i vidljive masti (10 do 20 grama kukuruznog ili sunokretovog ulja), i to samo radi poboljšanja ukusa jela, kao i obezbeđenja  i apsorpcije liposolubilnih vitamina iz hrane.

Povrće. Zeleno lisnato povrće i ono koje ne sadrži više od 5 % ugljenih hidrata, posebno ono koje se može jesti u sirovom stanju, treba da ima prednost. Krompir i leguminoze, kao i svo povrće bogato skrobom treba svesti na najmanju moguću meru i izbegavati ga.

Voće. Sočno voće, bilo sveže ili zamrznuto treba da ima prioritet. Kod slučaja velike restrikcije hrane u dijeto-terapiji, prednost ima voće bogato celulozom. Naravno, voće treba jesti isključivo u sirovom stanju.

Šećer. Šećer i sve šećerne koncentrate treba potpuno izbaciti iz ishrane. Takođe i one namirnice koje su bogate skrobom treba svesti na najmanju mguću meru.

Napici.  Kafa i čaj nezaslađeni, mogu se piti u malim količinama posle jela i to samo onda ako gojaznost nije praćena hipertenzijom. Ostali čajevi, nezaslađeni, mogu se piti po želji. Naravno alkohol i sva alkoholna pića treba u potpunosti izostaviti, kao i sokove, (prirodne i veštačke) gazirane i sa veštačkim zaslađivačima.

Začini. Sve one začine koji popravljaju ukus hrane na startu dijeto-terapije treba izbaciti iz ishrane. Kasnije se mogu davati manje količine onih začina, koji ne deluju štetno na sluzokožu organa za varenje.

Kvasac. Sušeni inaktivisani kvasac treba davti u manjim količinama, ili uzimati preparate koji sadrže pored vitamina i oligo-elemente.

     Pri sastavljanju dnevnog obroka, treba se odlučiti za one namirnice koje koje imaju malu energetsku vrednost, a istovremeno poseduju veliku biološku vrednost i zasićujuću moć. Što znači da prednost u sastavljanju obeda treba da imaju namirnice siromašne mastima i šećerima, a bogate belančevinama, mineralnim solima, vitaminima i celulozom.  Dijeto-terapiju gojaznih treba započeti sa veoma niskom energetskom vrednošću obeda (800 do 1000 kcal), a kada se postigne željeni rezultat, gubitak telesne mase, vrednost obeda se može povećati u skladu sa potrebama i idealnom telesnom težinom.

Ovako sastavljena dijeta obezbeđuje oko 1 gram belančevina na kilogram idealne telesne težine, oko 140 grama ugljenih hidrata, veoma neznatne količine masti (10 grama), oko 0,5 g kalcijuma, 85 mg vitamina C, i oko 3,750 gama retinola. Dijetu treba dopuniti i organskim prepartima koji obezbeđuju oligoelemente, a naročito gvožđe. Nakon 21 dana ovakve dijete, nju treba dopuniti sa 150 grama mleka, 15 grama kukuruznog ulja i o,5 grama kuhinjske soli. U slučaju većeg gubitka telesne mase praćene pojavom acetona u mokraći, neophodno je davati alkazirajuće preparate, radi povećanja akalne rezerve (natrijum-citricum, natrijum-bikarbonikum, kalijum-citricum).

Sve ove namirnice treba davati u tri ravnomerna obeda raspoređena u dvanaest sati. Što znači jedan obed na svaka šest sata razmaka. Imeđu obeda ne treba konzumirati nikakva hranjiva pomagala u bilo kakvom obliku i sastavu. Osećaj gladi, koji će se svakako pojaviti u prvim danima terapije, možete premostiti čašom vode, ali on će brzo biti prevaziđen i neće pretstavljati smetnju daljem toku erapije.

Dijeto-terapiju treba sprovoditi 21 dan, a nakon provere uspešnosti dijete, nastaviti je u skladu sa željenom dinamikom mršavljenja, a svakako i sa promenama u organizmu koji prate to mršavljenje. Ako se pravilno držite ritma uzimanja hrane, organizam će se brzo uskladiti sa njime i do osećaja gladi neće dolaziti van termina predviđenih za planirane dnevne obede.

Fizička, rekreativna aktivnost. I pored toga što se gojaznost u mnogim slučajevima smatra bolešću, njeno lečenje treba da se sprovodi tako, da se gojazna osoba što manje oseća bolesnikom.  To će se lako postići, ako se dijeto-terapija konbinuje sa usklađenim fizičkim aktivnostima. Najpre pešačenjem, dva do tri sata brzog hoda dnevno ili sportom do 60 minuta. Sve ovo treba uskladiti sa psiho-fizičkim stanjem i voljom osobe koja pristupa dijeto-terapiji. Postavljeni cilj se može ostvariti usmeravanjem snage volje u pravcu ozdravljenja i brzog sticanja potpune funkcionalnosti organzma.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ostali tekstovi

error: Content is protected !!