HRANA JE LEK

Od vajkada, od vremena kada je čovek izmislio pismo i kada su oni napredni i umni ljudi počeli da beleže događaje i ostavljaju pokoljenjima pisana svedočanstva, zapisivalo  se i kako se čovek hranio i lečio. Za ona pra vremena, a o kojima nema pisanih zabeleški sem brojnih naučnih pretpostavki, možemo samo da nagađamo i pretpostavljamo kako se naš predak, pra čovek hranio. Jedno je posve sigurno, nikako nije ovako kako se mi danas hranimo. Anatomski, čovek je predodređen da se hrani isključivo biljnom hranom. Svi njegovi organi, počev od usta i vilice, pa preko kompletnog digestivnog trakta i posebno creva i njene dužine,  svedoče njihovom anatomskom građom da su onu previđeni za konzumiranje i preradu biljaka. U toku svoje evolucije i savremenog razvoja čovek je bitno menjao svoju ishranu. Teško je sada sa ovog današnjeg stanovišta sa sigurnošću tvrditi koja je od tih tipova ishrane bila pravilnija. Postoje validni dokazi i čak tvrdnje koje dokazuju i daju za pravo da verujemo, da je svako vreme ostavljalo prostora čoveku da odabere onakvu hranu za sebe koja mu je u tom periodu najviše odgovarala.

U vremenu kada se čovek hranio na način “šta nađe to i pojede” i kada nije stvarao rezerve i čuvao hranu, realno  se pretpostavlja da se i tada najzdravije hranio. Mada i to ne mora da bude dobar i validan pokazatelj, jer tada je on i najkraće živeo. Ako mi tvrdimo, a sigurno je tako, da hrana bitno utiče i na dužinu čovečijeg života, onda i takve tvrdnje nemaju realno pokriće. U to vreme čovek i nije imao toliko razvijenu svest da razmišlja o hrani kao leku. Za njega je to sve bila stvar instikta. Po svemu sudeći on je tada imao veoma dobru komunikaciju sa svojim organizmom, ono što mi danas na žalost nemamo,  pa je na taj način mogao jasno da odabere i konzumira ono na šta mu njegov oranizam signalizira i označava kao neophodno. Njegove muke nastaju onda, kada je kroz evoluciju počeo da razmišlja o čuvanju hrane, i kada je ona ne više sveža i zdravstveno ispravna u svom izvornom obliku, počela da postaje otrov za njegov oranizam. Te njegove muke postaju još izraženije kada je svoju ishranu opteretio i konzumiranjem mesa, odnosno životnih namirnica životinjskog porekla. Kako digestivni trakt kod čoveka, a posebno njegova creva,  nisu predviđeni  za varenje mesa i sličnih namirnica životinjskog porekla, tu nastaju veliki problemi. Vremenom se kroz evoluciju, čovek adaptirao i na tu vrstu hrane, ali nikada do kraja. Tako da će ona stalno biti njegov problem. Pored toga što se i čitav metabolizam nekako prilagodio tim i takvim namirnicama, one će za njega zauvek ostati latentna opasnost po njegovo zdravlje.  Ova činjenica nas upućuje da slobodno možemo da kažemo, da je hrana koju čovek svakodnevno koristi u svojoj ishrani istovremeno i neophodna energija za održavanje svih vitalnih funkcija u njegovom organizmu i samog života, ali i lek za mnoge patološke poremećaje koji se dešavaju unutar njegovog organizma. Takođe ono što je najbolnije, ta ista hrana je vrlo često i otrov koji čovek svesno ili nesvesno unosi u svoje telo, pritom ugrožavajući svoj život.

Pre nego je postao lovac, čovek je posedovao mnoge osobine koje danas prepoznajemo samo kod životinja. Imao je sposobnost da svojim čulima prepozna sve ono šta mu je neophodno od prirode i od hrane. Imao je dar da prepozna za sebe i kvalitetnu hranu, ali i neophodni lek.  Ali kada je njegova osnovna hrana postala uglavnom “lovina”, on je postepeno gubio tu dragocenu sposobnost i vremenom je ona potpuno izčezla. Danas samo oni retki, obdareni, koji su nasledili poseban dar i saznanje, sa kolena na koleno, pa ga sačuvali od zaborava, znaju da u prirodi prepoznaju onu hranu koju čovek može da koristi kao lek i da se istovremeno pazi od otrova.

Sa razvojem civilizacije i ishrana čoveka je bivala sve drugačija. Po činjenicama koje nam se jasno ukazuju ona nije išla u korak sa napredkom civilizacije, već naprotiv u suprotnom smeru. Sa tom civilizacijom nastajale su i razne bolesti ranije nepoznate čoveku. Dugo se verovalo da su one plod nekakvih organizama van čovečije kontrole te da je to stvar spoljnih uticaja i raznih zaraza. Hrana i ishrana kao mogući potencijalni izazivač mnogobrojnih bolesti, skoro da je potpuno isključena kao mogućnost. Znalo se za razna trovanja izazvana neispravnom i zaraženom hranom, ali za širi spektar nastajanja bolesti od nepravine ishrane, nije bilo govora. U tom periodu, svi oni znanjem obdareni ljudi o lekovitosti pojedinih biljaka i o značaju ishrane za zdravlje čoveka, bili su optuživani i sankcionisani kao nadri lekari. Skoro da je potpuno bila zaboravljena ona tradicionalna izvorna narodna medicina od koje je i nastala ova savremena  “lege artis”. Tek sredinom dvadesetog veka počinje da se vraća svest kod ljudi o svim onim izvornim vrednostima te narodne ili paralelne medicine. Tada u onim razvijenim “naprednim” zemljama ona počinje da se uvodi i u institucije obrazovanja i da joj se daje legitimitet.

Uzrok tom preokretu je saznanje, da je ustvari poreklo velike većine bolesti nastalo od nepravilne ishrane. Novi trendovi u ishrani, prerađena hrana i gotova jela, brza ulična hrana, previše aditiva, konzervansa i raznih vrsta zaslađivača, prekomerna upotreba namitrnica životinjskog porekla, takozvana bela smrt,( belo brašno, rafinisani beli šećer, mast i so), kao i neuravnotežena ishrana, označeni su kao glavni uzročnici pojave mnogih bolesti, pa i onih najopasnijih i za savremenu medicinu neizlečivih. Takva ishrana dovela je i do ogromnog broja gojaznih ljudi. Iz te gojaznosti nastaju teške hronične bolesti kojima još uvek na veliku žalost nema leka. Povišeni standard života potpuno je usmerio ishranu ljudi u drugom pravcu. Okrenuo je protivu ljudi. Lek i tabletomanija postali su moda i prestižna terapija i sva sreća za zdravljem tražena je u njima. Jedinu korist od te pomame imaju samo proizvođači tih tableta i nazovi lekova. Pod lekom se najčešće podrazumevju supstnce, ili konbimacije supstanci i preparati namenjeni lečenju bolesti. A  sve te  supstance uglavnom poriču iz prirode i nalaze se u raznim biljkama. Što znaći da se u našem okruženju u prirodi, u biljkama nalzi i u hrani koju mi već konzumiramo, sve ono što je čoveku potrebno za održavanje života i zdravlje. Postoje i oni sintetički dobijeni lekovi od kojih čovek, sem u izuzetnim slučajevima,  uglavnom ima više štete nego koristi. Ne postoji biljka na planeti, a koju čovek koristi neposredno ili pak posredno u svojoj ishrani, a da ona ne sadrži  supstance koje su njemu mogu da koriste i kao hrana i kao lek. Ustvari tu i nema nekog jasnog raazgrančenja. Svaka zdravstveno ispravna namirnica je istovremeno i hrana i lek. Čovečji organizm preko svijih organa sam  registruje i asimilira ono šta je njemu u datom trenutku neophodno. Većina čovkovih odluka za bazalnim motivima su nesvesne prirode, i to se svodi na savršenu unutrašnju komunikaciju između organa i sistema organa. Tu nesreća nastaje jedino kada se sam čovek, jedinka, umeša te svojim lošim odnosom prema svome telu, kao i lošim navikama, onda  natera svoj organizsm da greši i kasnije pati. Tada nastaju bolesti, za  koje u početku i sam čovek nije svestan. Tek kada one uznapreduju i kada njegovo telo počne da mu signalizira i najavljije problem, čovek se nađe u čudu. A to čudo nastaje zato što je sam čovek u nečemu preterao. Poremetio je pre svega unutrašnju ravnotežu. Silovao je svoj organizam nepotrebnim namirnicama koje su u većini slučajeva izazvli njegove tegobe. Umerenost u konzumiranju hrane,  odabir kvalitetnih žiotnih namirnica i njena priprema, pravilni raspored obeda uz uzimanje dovoljno tečnosti i zdravo životno okruženje, su preduslov zdravlja. Priroda nas je darivla mnoštvom biljaka u kojima nalazimo hranu i lek za naš organizam. Čak i neke, one otrovne biljke, strogo kontrolisane od strane stručnjaka, i u dozvoljenim dozama, bivaju lek za čoveka. Ali to su već medikamenti. Oni su licencirani lekovi, koji dokazani i provereni na strogo naučno zasnovanim osnovama i dugim eksperimentima, smanjuju simptome i utiču na povoljan ishod bolesti. Da ne bi došli u situaciju da se koristite tim medikamentima i da spasenje tražite u njima, a vi onda pamet u glavu i povratak prirodi i zdravstveno ispravnoj hrani. Tu se nalaze svi lekovi za vaš organizam. U konzumiranju svežeg raznobojnog povrća i voća i namirnicama biljnog porekla, posebno maahunarkama i namirnicama bogatim vlaknima, nalazi se i onaj neophodni lek za vaš organizam. Ko na vreme shvati i počne tako da se ponaša ima i lepu životnu perspektivu.  Primera za to imate na svakom koraku.

 Eto, nekih tamo godina pravio sam sirće od domaćih  jabuka. Pročitao sam jednu za mene ineresantnu knjigu koja me je navela da napravim eksperiment sa jabukovim sirćetom i lično se uverim u njegovu lekovitost. Na mestu gde sam radio filtriranje sirčeta napravila se mala barica u dvorištu. Tu nekako prosulo se malo i one komine i droba od već prevrelih jabuka. Dok sam ja bio obuzet pakovanjem i spremanjem već gotovih posuda sa jabukovim sirćetom, primetim da se na onu baricu od prosutog sirćeta okupla živina i da kljuca na tom mestu. I pas kasnije, pa i ovce posebno kada su se vraćale sa ispaše, odmah su navalile da ližu tu zemlju gde je prosuto sirće. Ohrabren tim prizorom odmah sam to ponudio i kravama i gle, i one su to isto ponovile. Sve te životinje su radije konzumirale hranu poprskanu sa jabukovim sirćetom nego onu koja nije bila prskana. Docnije sam i kod ljudi primenio i dokazao veliku lekovitost tog prirodnog proizvoda i leka za mnoge bolesti. Jabukovo sirće je od tada u mojoj kući neizostavni stanovnik i prijatelj cele moje porodice i nama bliskih ljudi.

Vi sada ne morate sami da se mučite i pravite jabukovo sirće. Za vas to radi vinarija “STATUS” iz SVRLJIGA. Njihovo prirodno JABUKOVO SIRĆE DR ANDRA od zdravih plodova divlje jabuke iz ekološkog regiona Svrljiških planina, pomoći će vam da svoj život učinite bezbednijim i lepšim. Sve ono što kojim slučajem prpustite da uradite pravilnom ishranom za vas će to ispraviti DR. ANDRA i njegovo JABUKOVO SIRĆE.

Mi ćemo vas na našem sajtu redovno obaveštavati kako sa njme trebate da postupate i šta da radite.

Screenshot_2018-01-29-15-27-22-1.jpg

Zdravi bili i vazda jabukovo sirće pili,
uz pozdrav do sledećeg čitanja,

Predrag Nenadić

-

Vaš nutricionista

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!