HRONIČNE INFEKTIVNE BOLESTI

Glavna odlika ovih zaraznih bolesti je da dugo traju i da su praćene vrlo izraženim kataboličkim procesima. Ovo podrazumeva veliku razgradnju  ne samo tkiva koja su direktno ugrožena delovanjem patogenih činilaca (plućno tkivo kod tuberkuloze), već i mišićnih tkiva, kod kojih dolazi do pothranjenosti jačeg stepena. Kao glavne pretstavnike ovih bolesti navodimo tuberkulozu pluća i malariju.

TUBERKULOZA PLUĆA

Dijeto.terapija:

Kod ove bolesti dijeto-terapija ima odlučujuću ulogu u lečenju. Ona je toliko značajna, da se smara da nema drugih bolesti sa tolikom važnoću  režima shrane za izlečenjem ove bolesti.

Pri planiranju dijeto-terapije mora se strogo voditi računa o stanju organizma i to ne samo u dnosu na lokalne promene u plućima, nego i na opšte stanje organizma. U eksudativnoj formi tuberkuloze, gde je bolest praćena velikim razaranjem tkiva u samim plućima i jakom intoksikacijom, dolazi do samnjene tolerancije premaa hrani praćene povišenom temperaturom. Ovo su bitni činioci na koje se mora obratiti posebna pažnja, ali postoje i izvesne forme tuberkuloze koje nisu praćene intoksikacijom i kod kojih je apetit veoma dobar, kao što je to slučaj kod fibrozne forme tuberkuloze.

Ako se radi o prvo navedenom slučaju, ishrana mora da poprimi karakter dijete za akutne infektivne blesti praćene povišenom temperaturom, ali čim se stanje bolesti popravi, temperatura snizi i intoksikacija organizma smanji, a to se bitno odražava i na apetit, ishranu treba pojačati i dati što je moguće bolju.

Znatno dobijanje na težini, ne znači da treba preterivati i dovesti bolesnika u stanje uhranjenosti. To može da bude opasno i da dovede do nagomilavanja masti u tkivima, a naročito u srcu i krvnim sudovima, čime bi se ugrozila funkcionalna sposobnost svih organa, i pogoršalo stanje obolele osobe.  Treba se truditi da se ishranom postigne ona telesna težina koja bibila približna idealnoj, što će najbolje odgovarati oboleloj osobi.

 

Učešće pojedinih hranjivih mazerija u strukturi dnevnog obroka   

Kalorije: Hronična tuberkuloza pluća dovodi do povećanja osnovnog metabolizma za 30 %, zato se preporučuje onim bolesnicima koji leže čitav dan, da na jedan kilogram idealne telesne težine njihova potreba bude 40 – 45 k.cal. Ovo bi značilo kao primer, da potrebe jednog muškarca od 70 kg. telesne težine budu 2.800 do 3.100 k.cal. dnevno. Međutim, ako se radi o ambulantnim bolesnicima, ljudima koji se kreću i koji imaju potrebu za  kakvim fizičkim radom, energetska vrednost njihovog dnevnog obroka može iznositi i do 3.800 k.cal. Prosek dnevnih potreba u kalorijama, kod osoba koje vrše umereno lak rad, iznosi 3.300 k.cal.

Belančevine: Glavna karakteristika tuberkuloze je destrukcija tkiva, koja je praćena velikim gubitkom belančevina. Zato dnevni obrok u dijeto-terapiji ove bolesti mora da sadrži nešto više belančevina neko kod zdravih ljudi. Smatra se, da ako se radi o hroničnoj tuberkulozi pluća, da na jedan kilogram telesne težine treba dati 2 grama belančevina. To znači da belančevine treba da učestvuju sa 16 % ukupne energetske vrednosti u dnevnom broku. Od ove količine najmanje 50 % treba da su belančevine životinjskog porekla.

Masti: Kako belančevine čine jednu šestinu kalorijske vrednosti dnevnog obroka, to ostatak treba da se svede na masti i ugljene hidrate. Preporuka je da masti treba da daju 43 % , stim da njihova kolčina ne pređe 160 grama, a da od toga bude 50 % takozvanih vidljivih masti. Neophodnst unošenja ovolike količine masti se objašnjava potrebama za popravljanje ukusa jela, zatim da obezbedi apsorbovanje liposolubilnih vitamina, a posebno vitamina A i D.  Svakako da ovakve količine masti mogu i da se smanje, pod uslovom da ih bolesnik ne podnosi.

Ugljeni hidrati: U ovako planiranom dnevnom obroku ugljeni hidrati treba da obezbede oko 41 % ukupne dnevne potrebe za kalorijama. A što znači da njih trebada bude 350 grama ukoliko je vrednst dnevnog obroka 3.300 k cal.  Treba naglasiti, da je veoma bitno da veći deo ukupnih ugljenih hidrata potiče od voća i povrća, jer su u tom slučaju radi o monosaharidima i disaharidima koji se lako ikorišćuju. Takođe je unačajno dodati, da ove namirnice sadže mnogo mineralnih soli alkalne reakcije, koje sprečavaju smanjenja aklaklne rezerve u krvi i tkivima. Voće i povrće takođe sadži značajne količine hidrosolubilnih vitamina, a posebno vitmina C, koji je veoma značajan za podizanje opšte otpornosti rganizma prema infekcijama.

Vitamini: Praksa je pokazala da je hronična tuberkuloza redovno praćena sa velikim deficitom u vitaminu C, i to ne samo u periodu kada je bolest praćena povišenom temperaturom.  Zato su potrebe bolesnih  u vitaminu C, pet do deset puta veće od potreba zdravih ljudi. A ta količina je oko 250 do 300 mg dnevno.

Od posebnog značaju su i vitamini A i D.  Prvi kao važan činioc u odbrani organizma od infekcija, a drugi kao neophodan činilac za pravilan metabolizam kalcijuma. Dnevne potrebe organizma iznse oko 10.000 i.j. vitamina A i oko 400i.j vitamina D. Dodavanjem vitamina D u obliku prirodnih i sintetskih koncentrata, pretstavlja utoliko veću neophodnost ukoliko bolesni od aktivne tuberkuloze pluća ne smeju da se izlažu Sunčevim ultraljubičastim radijacijama.

Sadržaj vitamina B kompleksa u dnevnom obroku mora biti što veći, jer njihov nedostatak izaziva slabljenje apetita, kao i do smanjenje sposobnosti organa za varenje da pravilno i u dovoljnoj meri iskoristi sve unete hranjive materije. Nedovolje količine vitamina B mogu izazvati i nesanicu, zatim smanjenu funkcionalnu sposobnost srca i neuro-mišićng sistema, što se može izbeći unošenjem optimalnih količina ovog vitamina u organizam.

Mineralne soli: Jedna od glavnih karakteristika tuberkuloze pluća je vrlo obilno znojenje.  Gubitak velikih količina vode iz organizma prati i nestajanje velikih količina ineralnih soli. Pored toga usled destrukcije tkiva postoji tendencija i pojave acidoze, odnosno smanjenja alkalnih rezervi. Zato je neophodno da se pored obilnih količina tečnosti, daju i namirnice bogate mineralnim solima, a naročito one čiji pepeo ima alkalnu reakciju (lakto-vegetabilna dijeta).

Sadržaj natrijum-hlorida u dnevnom obroku treba povećati, izuzev u onim slučajevima kada se radi o tzv. eksudativnim formama tuberkuloze, kao što su tuberkulozno zapaljenje plućne maramice i zapaljenje trbušne maramice praćeno nagomilavanjem vode u grudnoj, odnosno trbušnoj duplji. Tada treba smanjiti unošenja natrujum-hlorida.

Sadržaj kalcijuma u dnevnom obroku treba da je veći nego kod zdravih osoba, ali ta količina ne treba da pređe 2 do 2,5 g. jer  u tom slučaju mođe doći doporemećaja u odnosu kalcijum-fosfor, a taj odnos pretstavlja osnovni uslov za pravilno iskorišćavanje kalcijuma i fosfora.

Sadržaj gvožđa u ishrani mora biti što veći, i to u formi lako iskoristljivog, jer je tuberkuloza skoro redovno praćena pojavom anemije, odnosno smanjenjem broja crvenih krvnih zrnaca.

Zastupljenost pojedinih namirnica u strukturi dnevnog obroka

Žitarice: Bolesnik može sam odabrati vrstu hleba po svom izboru. Ali, treba ga konzumirati u manjim količinama, jer preterano uzimanje hleba i testa može biti na šeteu drugih namirnica sa većom biološkom vrednošću.

Meso i Jaja: Prepruka je da se jedu što više posna mesa i ribe, pečeno na žaru, a takođe i meko kuvan jaja.

Mleko i mlečni proizvodi: Dnevno obrok treba da sadrži 750 do 1.000 ml mleka ili kiselo mlečnih napitaka. Oni vrlo povoljno deluju na organizam, naročito u fazi povišene temperature. Takođe se preporučuje konzumiranje posnog ili polumasnog sira.

Masti: Riblje ulje kao prirodni koncentrat vitamina A i D, treba što češće konzumirati u podnošljivim količinama, i to naročito u zimskom periodu kada ishrana ne obezbeđuje njihove optimalne količine.

Povrće: Pored tog što je moguće konzumirati svo povrće, prednost ima zeleno lisnato i mrkoobojeno. Ovo zbog bogatstva u C vitminu, kao i vitaminu A. Leguminoze treba izbegavati, jer izazivaju nagomilavnje gasova u crevima, te se usled toga dolazi do podiznja prečage i potiskivanja srca. To dodatno otežava disanje i u slučaju da je tuberkulozni proces zahvatio veći deo pluća, neminovno izaziva smanjenje disajnog kapaciteta.

Voće: Sočno voće pored velike količine mineralnih soli i vode, sadrži i vitamine, a ne sadrži celulozu. Zato ono treba da ima prednost u odnosu na drugo voće. Ovo voće treba konzumirati u obliku sveže isceđenog soka ili u obliku kompota i pirea. Sušeno i kandirano voće je od manjeg značaja.

Šećerni koncentrati: Prioritet treba dati medu i prirodnim šećernim koncentratima. Med je bogat lako iskoristljivim šećerima, a dodatno obiluje i izvesnim baktericidnim materijama.

Napici: Tradicionalni napici, kafa, čaj, kakao, mogu se piti u željenim količinama preko dana, međutim uveče ih treba izbegavati jer deluju nadražajno na centralni nervni sistem i tako dovode do nesanice. Kako su dobar san i aktivan odmor, pored dijeto-terapije odlučujući za ozdravljenje, stoga ovome treba pokloniti pažnju. Jaka alkoholna pića treba zabraniti, ali mogu se dozvoliti sasvim male količine onih alkoholnih pića koja deluju kao aperativ.

Zsčini: Preporučuje se upotreba svih onihzačina koji popravljaju ukus hrani i deluju pozitivno na apetit bolesnika.

Kvasac: Vitamini B-kompleksa imaju izuzetno veliki značaj u lečenju ovih bolesnika. Kako je kvasac najbolji prirodni koncentrat vitmina B kompleksa, on treba da je stalni sastojak dnevnog obroka.

      Namirnice odabrane na ovakav način obezbeđuju 134 grama belančevina, 160 grama masti, 340 grama ugljenih hidrata, kao i optimlne količine kalcijuma, gvožđa, vitamina A, D, B i C.

Njih treba, kroz pripremljena jela, rasporediti u više dnevnih obeda (pet do šest), a sve na način kako odgovara navikama bolesnika, kako bi se popravio apetit i olakšalo iskorišćavanje u njima prisutnih energetskih, gradivnih i zaštitnih materija.

Treba takođe biti oprezan i voditi rčin da se izbegne monotonija u izboru jela. Namirnice treba konbinovati tako, da se redovno vrši zamena njihovim ekvivalentima iz istih grupa, ali da pritom njihov kvantitativni odnos ostane nepromenjen.

Dopunske mere uz dijeto-terapiju

Pored medikamentozne teraije (antibiotici  druga sredstva), a u nekim slučajevima i hiruška intervencija, glvna dopunska mera uz dijeto-terapiju je odmor. Ovo podrazumeva ležanje posle svakog obeda.

Pacijent treba da se odmara u ležecem položaju sa blago uzdignutim nogama. Povoljan uticaj visinske klime, koja se veoma često koristi u lečenju tubekuloznih bolesnika, objašnjava se njenim direktnim uticajem na intracelularni metabolizam, pri čemu željena izmena materija dovodi do popravljanja apetita. Time i do bolje ishrane, što popravlja opštu otpornost organizma prema infekcijama i povećava mogućnost potpunog izlečenja. Kod lakših slučajeva tuberkuloze pluća povoljnije deluje klima na visini od 1.000 metara nadmorske visine, a kod onih težih slučajeva bolje prija visina od 600 metara nadmorske visine.

Razlog za ovakvu pojavu je poremećaj u organima za varenje i njihova nesposobnost da potpuno razlože i apsorbuju sve količine unetih ugljenih hidrata, na skrob pre svih. Kao posledica tog poremećaja, šećeri (najčešće skrob) dolazi u debelo crevo, gde se pod dejstvom mikroorganizama razlaže do kiselina, a ove potom deluju nadražajno na sluzokožu debelog creva. U tom procesu, pod dejstvom bakterija nastaju gasovi koji dovode do pojčane peristaltike debelog creva, odnosno do četih stolica – dijareje.

Dijeto-terapija kod dispepsije vrenja.

Prvih dan do dva, treba obustaviti svako uzimanje hrane. U tom periodu se treba organičiti na uzimanje nezaslađenih čajeva i vode, a potom se može preći na mešovitu ishranu. Treba pritom voditi računa da se pri odaberu namirnica izbegavaju one, koje sadrže mnogo šećera, odnosno skroba.  U tom periodu prednost imaju one namirnice koje su bogate  belančevinama, kao što su mleko, mlečni proizvodi, posno meso, riba, kuvana jaja, ulje i sveži voćni sokovi načinjeni od voća koje ne sadrži više d 5 do 10 % šećera.  Nakon što nestanu bolovi i broj stolica se svede na normalan, dozvoljeno je povećavanje unošenja ugljenih hidrata, odnosno, mogu se koristiti namirnice koje ih sadrže u većoj meri. Hleb treba konzumirati samo u obliku dvopeka, sve dok se ne pređe na normalnu ishranu.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!