ISHRANA KOD BOLESTI PRAĆENIH VISOKOM TEMPERATUROM

Samo snažan organizam može da savlada infekciju, a to znači onaj koji u sebi sadrži dovoljno energetskih, gradivih i zaštitnih materija. Zato  odbrandbeni potencijal svakog tela zavisiod prisustva ovim materija u njemu.  Ishrana kod akutnih zaraznih bolesti, kraćeg ili dužeg trajanja, a posebno kod hroničnih zaraznih bolesti pretstavlja jednu od najvažnijih mera utoku lečenja. Od nje bitno zavisi tok rekonvalescencije, odnosno tok oporavka. Potrebe organizma u toku bolesti, koje su praćene povišenom telesnom temperaturom, znatno su veće  kako u pogledu energetskih, a tako gradivnih i zaštitnih aterija. Odbrandbena sposobnost organizma, a svakako i prognoza za izlečenje jedne zarazne bolesti zavisi od pravilne dijeto-terapije.

Sve zarazne bolesti imaju neke zajedničke osobine u odnosu uticaja na organizam, o kojima se mora voditi računa pri određivanju dijeto-terapije.

–         Tolerancija prema hrani je jako smanjena zbog opšte intoksikacije organizma bakterijskim toksinima. Stoga bolesnik često ima muku, gađenje, pa i povraćnje.

–         Stalna i povremeno povišena telesna temperatura uzrokuje obilno znojenje, pa prema tomei gubitak vode, mineralnih soli i vitamina.

–         Kod infektivnih bolesti bazalni metabolizam je uvećan 30 do50 % iznad normalnog. Računa se, da se za svaki stepen povećanja telesne temperature osnovni metabolizam uvećava za 13 %.  Zato pri određivanju dijeto-terpije o ovim vrednostima mora da se vodi računa. Razdražljivost ili nesnica bolesnika podižu taj bazični metabolizam za dodatnih 20 do 30 %.

–         Katabolički procesu u stanju infektivnih bolesti su znatno povećani. Zato lako može doći do deficita pre svega u gradivnim materijama, a to su belančevine, kao i vitamini. Samim tim potrebe organizma u ovim elementima su znatno povećane.

–         Zog pojačanog razgrađivnja belančevina i masti, u organizmu dolazi do nagomilavanja kiselih raspadnih proizvoda, a samim tim i do smanjenja alkalnih rezervi u krvi.

–         Izazivači infektivnih bolesti dovode i do oštećenja organa u kojima se stvaraju crvena krvni elementi-crvena krvna zrnca, te zbog toga dolazi i do anemije.

Posmatrajući sve ukupno ove karakteristike infektivnih bolesti, nameće se zaključak, da se pri planiranju dnevnog obroka za bolene, mora strogo voditi računa o strukturi i njegovom sastavu. A pre svega o zastupljenosti energetskih, gradivnih i zaštitnih materija.

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked*