ISHRANA KOD BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA

ISHRANA KOD BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA

Funkcionalno stanje svih organa zavisi od pravilnog rada srca i krvnih sudova, koji organe u organizmu snabdevju krvlju i pritom svim neophodnim hranjivim materijama. Nepravilna ishrana može bitno da ugrozi funkcionalnu sposobnost srca i krvnih sudova. Pothranjenost i avitaminoze neposredno su uzrok oštećenja srčanog mišića i krvnih sudova, koje uslovljavaju usporeni krvotok, povećanje propustljivosti krvnih sudova i krvavljenja.  Dok preobimna ishrana, naročito preterana upotreba saharoze i masti dovodi do gojaznosti, nagomilavanje masti u zidovima krvnih sudova (ateroskleroza), do povećanja krvnog pritiska,  kao i do povećanog zgrušavanja krvi. Sve ovo može dovesti do opasnog začepljenja krvnih sudova, koje, ako se dogodi u srcu ili mozgu, može dovesti do smrti. Pravilna ishrana je osnovna mera u profilaksi svih ovih poremećaja srca i krvnih sudova, koje prati gojaznost. Pravilna ishrana je takođe od izvanrednog značaja kod lečenja srčanih mana izazvanih reumatičnim procesom na srčanom ili aortnim zaliscima.

Pri sprovođenju dijeto-terapije kod oboljenja srca i krvnih sudova bitno je odrediti prirodu i težinu oboljeja, kao i njihovu funkcionalnu i radnu sposobnost, zatim opšte stanje uhranjensti, kao i moguće prisustvo drugih bolesti. Svi ovi činioci bitno utiču na planiranje dijeto-terapjskog procesa.

DEKOMPEZOVANE SRČANE MANE

Dijeto-terapija

Dekompenzovnane srčane mane praćene su zastojem krvi u krvnim sudovima svih unutrašnjih organa, a naročito u krvnim sudovima jetre i trbušnih organa (želuca i creva). Kao posledica tih poremećaja dolazi do gubitka apetita, muke, gađenja, povraćanja, nagomilavanja gasova u crevima i hroničnog zatvora, što sve ukupno bitno otežava sprovođenja pravilne ishrane.

Učešće hranjivih materija u strukturi dnevnog obroka.

Kalorije: Kada se radi o osobama čija telesna težina u znatnoj meri  prevazilazi idealnu telesnu težinu, energetska vrednost dnevnog obroka treba da je u početku lečenja za oko 30 do 50 % manja od vrednosti bazalnog metabolizma. Ovo iz razloga, što se u kratkom roku mora smanjiti telesna težina, uz neznatno opterećenje organa za varenje i samog srca. To smanjenje će znatno olakšati rad srca i krvnih sudova.

Preporuka je, da početna energetska vrednost dnevnog obroka kod lečenja dekompezovane srčane mane bude u granicama od 800 do 1200 kcal, a docnije kada se lečenjem znatno popravi funkcionalna sposobnost srca, ona može biti povećana do granice 1500 – 2000 kcal.

Belančevine: U početku lečenja sadržaj belančevina u dnevnom obroku ne treba da bude veći od 40 do 60 grama, jer one zbog svog velikog specifično-dinamičkog dejstva znatno povećavaju osnovnu energetsku potrošnju, odnosno bazalni metabolizam, i tako optereuju srce i krvotok. Nekoliko dana po uspostavljanju medikamentalnog lečenja, treba nastojati da sadržaj belančevina u dnevnom obroku bude veći, odnosno, da na 1 kg telesne težine unos bude 1 gram belančevina, što je značajno i zbog podatka da one imaju veliku zasićujuću moć.

Ugljeni hidrat: Treba obezbediti da u dnevnom obroku bude 120 do 270 grama ugljenih hidrata, jer su oni neophodni za rad srčanog mišića. Posebno je važno znati da se oni lako apsorbuju, pod uslovom da se radi o onosaharidima i disaharidim (glikoza).

Masti:  Sadržaj masti u dnevnom obroku treba svesti na najmanji moguću meru. U početku terapije treba se ograničiti na takozvane nevidljive masti, one koje se nalaze u namirnicama kao što su mleko, sir, jaja, a docnije, kada se zdravstveno stanje popravi, mogu se davati i izvesne količine vidljivih masti u obliku maslaca i ulja.

Kod energetske vrednosti dnevnog obroka od 800 kcal, sadržaj masti treba da iznosi 16 gr, belančevina 57 gr, a ugljenih hidrata 107 gr. Pri energetskoj vrednsti od 1200 kcal, sadržaj masti treba da bude 52 g, belančevina 62 gr, a ugljenih hidrata 121 gr.

Vitamini:  Unošenje vitamina B kompleksa, a naročito tijamina, riboflavina i nijacina, koji su neophdni za pravilan metabolizam ugljenih hidrata, a samim tim i za pravilan rad srčanog mišića, mora biti optimalan. Kako je srčana slabost praćena zastojem krvi u krvnim sudovima svih unutrašnjih organa, pa prema tome i organa za disanje, to srčanim bolesnicima u fazi dekompenzacije preti velika opasnost od pojave procesa zapaljenja pluća. Da bi se ova opasnost smanjila, potrebno je da se u dnevnom obroku obavezno nađe i 130 do 270 mg vitamina C, kao i 9.000 do 12.000 i.j vitamina A.

Mineralne soli i voda: Jedna od bitnih karakteristika dekompenzovane srčane mane je nagomilavanje vode u tkivima usled zastoja u krvnim sudovima. Zidovi krvnih sudova postaju propustljiviji za tečnost, a tkiva zadržavaju u sebi natrijum, što uslovljava još veće nagomilavanje vode u njima. Da bi se to izbeglo, odnosno ublažilo, neophodno je da se što je moguće više smanji unošenje natrijum-hlorida (kuhinjske soli). Njegov sadržaj u dnevnom obroku ne treba da bude veći od 2 g, a kod teških oblika dekompezovanih srčanih mana ne bi trebalo da prelazi 1 gram. Pod uslovom da postoje veliki otoci, pored strogog smanjenja kuhinjske soli u dijeti, treba smanjiti i količinu tečnosti. Pri dugim restriktivnim dijetama u kuhinjskoj soli, postoji opasnost od njenog deficita.

Dijete koje su siromašne kuhinjskom soli su one, koje se sastoje od mleka, povrća i voća, dakle od namirnica koje povećavaju alkalnu rezervu u organizmu. Ove dijete su poželjne sve dok ne dođe do povećanog zadržavanja vode u organizmu. Pri želji da se mokraćom izluči što više natrijuma, a time smanji količina vode u tkivima, potrebno je da se hrana, čija je pepeo alkalne reakcije, dopuni hranom čiji je pepeo neutralne, ili slabo-kisele reakcije, kao što su meso, jaja i žitarice. Moguće je takođe, da se uz svaki obed sastavljen od mleka, povrća i voća, uzimju i pomažuća sredstva  sa sadržajem veoma kiselih anjona.

Zastupljenost namirnica u strukturi dnevnog obroka:

Žitarice: Ovde prednost treba dati neslanom crnom hlebu, jer je on, zahvaljijući bogastvu u mineralnim solima, znatno ukusniji od neslanog belog hleba. Ovo pod uslovom da testu nisu dodavani alkalni praškovi radi poboljšanja pecivosti.  Ovakav hled i testo treba davati uvek kada želite da iz organizma brzo odstranite natrijum.

Mleko i mlečni proizvodi: Mleko takođe sadrži određene količine natrijuma (oko 51 mg %), nešto manje nego druge namirnice životinjsog porekla. Kako mleko im veliku dujetetsku vrednost, ono se ne bi smelo izostaviti iz dnevnog obroka. Strogo je zabranjena upotreba starih slanih sireva, sa velikom koncentracijom natrijuma.

Meso i Jaja: Preporučuje se, da se o dnevnom obroku nađu i manje količine posnog mesa toplokrvnih životinja, slatkovodnih riba i kuvanih jaja. a naročito ako se želi brzo izlučivnje natrijuma iz organizma. Treba posebno naglasiti ribe kao što su: losos, haringa, tune, koje sadrže većinu omega-3 masnih kiselina i stoga su od najveće koristi. Strogo je zabranjeno konzumiranje konzerviranog, soljenog i sušenog mesa i morske ribe, jer oni svi sadrže veliki procenat natrijuma (preko 500 mg %).

Masti: Iz ove grupe namirnica, prednost imaju masti sa niskom tačkom topljenja, kao što su ulje, neslani maslac i margarin. Posebno riblje ulje koje sadrži omega-3 masne kiseline koje su vrsta nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju upale u telu, čime doprinose smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Takođe ulje lana koje sadrži omega-3 masne kiseline. Treba koristiti i masnoće iz orašastih ulja, ulje semenki, ulja kokosa i ekstra devičanskom maslinovom ulju.

Povrće: Krompir svakako ima izvesnu prednost, jer sadrži samo 0,6 mg % natrijuma, a takođe i lisnato povrće. Lisnato zeleno povrće i tamno zeljasto povrće je od koristi u dijeti kao i pečurke. Treba zabraniti konzumiranje konzervisanog povrća koje sadrži visok procenat kuhinjske soli (svi oblici zimnice, kiseli kupus, turšija). Takođe i leguminoze, koje pored toga što sadrže veliki procenat natrijuma, izazivaju nagomilavanje gasova u crevima, čime dolazi do podizanja dijafragme, što značajno otežava rad srca.

Voće: Prednost ima sočno voće koje sadrži malu količinu šećera. Ono pred neznatne količine natrijuma (0,1 do 1 mg%), sadrži i znatne kolčine vitamina C. Voće bogato celulozom, ai ono koje sadrži uviše velike količine šećera nije poželjno davati jer ono dovodi do nagomilavanja gasova u crevima.

Šečerni koncentrati: Od šećernih koncentrata najpogodniji su oni koji sadže monosaharide (glikozu) ili disaharide.

Napici: Pod uslovom da nije neophodnoograničavati unošenje vode, preporučuje se korišćenje voćnih sokova, kao i manjih količina kafe i čaja. Oni pojačavaju sposobnst bubrega da izlučuje vodu. Alkohol je zabranjen, osim crnog vina koje se može piti u umerenim količinama.

Kuhinjska so: Naknadno dosoljavanje hrane ne treba nikako dozvoliti.

Začini: Dozvoljena je upotreba samo slabih začina, onih koji ne nadražuju sluzokožu organa za varenje. Treb preporučiti kurkumu i sirovi beli luk, a tkođe i bosiljak, papriku, cimet, ruzmain, džumbir, čili i timijan.

Treba napomenuti da dijeta kod ovih bolesti mora biti bogata biljnim vlaknima i antioksidansima. Sve odabrane namirnice, pored toga što moraju biti nosioci ovih supstanci,  moraju biti pre svega higijenski i zdravstveno ispravne. One se moraju pripremiti i termički obraditi, na način da zadrže što veći procenat svoje osnovne biološke vrednosti, pritom da olakšaju njihovo varenje i brzo iskorišćavanje u organizmu. Tako pripremljene namirnice moraju obezbediti potpunu asimilaciju u njima prisutnih energetskih, gradivnih i zaštitnih  materija. Posebno je važno napomenuti, da celokupnu količinu dnevnog obroka treba podeliti na veči broj manjih obeda i njihovo obedovanje organizovati u pogodno vreme.

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked*