ISHRANA KOD BOLESTI ZGLOBOVA

(GIHT- PODAGRA)

Giht je oboljenje koje se manifestuje pojavom akutnih napada bola u pojedinim zglobovima prćeni crvenilom i otokom predmetnog zgloba. Međutim, još česće se oboljenje javlja u hroničnoj formi, a koja se odlikuje ne samo promenama u zglobovima (deformacije zglobova), već i promenama na srcu, krvnim sudovima i nervima, kao i bolovima u pojedinim grupama mišića.

Smatra se da je neposredni uzrok promenama u zglobovima, taloženje natrijumovih soli mokraćne kiseline u hrskavici, čahuri zgloba i tetivama. Međutim, pravo obrazloženje nastanka ovih promena moglo bi se naći u poremećaju metabolizma purina.

Praktično rečeno, svako razgrađivanje ćelija u organimu, a naročto mišićnih, kao i svako povećano unošenje mesa, posebno iznutrica, praćeno je povećanim stvaranjem mokraćne kiseline u krvi i zglobovima.  Neposredni uzrok ovom poremećaju u metabolizmu purina, odnosno purinskih baza još uvek nauci nije poznat, ali je jasno zapaženo, da se podgra i giht češće javljaju kod debelih-gojaznih osoba, pretežno muškaraca starijih od trideset godina.

Dijeto-terapija:

Pri planiranju dijeto-terapije treba se rukovoditi sledećim principima:

–         Kako se obično radi o gojaznim osobama, stoga kalorijsku vrednost  dnevnog obroka treba smanjiti do te mere, da oboleli svoju telesnu težinu što pre približi ili svede na idealnu.

–         Pri izboru namirnica treba voditi strogo računa, da u sastav dnevnog obroka ne uđu one namirnice koje sadže velike količine nuklo-proteina, odnosno purinskih baza.

Zastupljenost pojedinih namirnica u strukturi dnevnog obroka.

Žitarice: Hled i testa se mogu konzumirati u slobodnim količina, ali treba viditi računa da se izbegava hleb zamešen sa kvascem. Takođe, ako to nije na štetu namirnica koje imaju veću biološku vrednost.

Mleko i mlečni proizvodi: Mleko i mlečni napici, kiselo mleko, jogurt, sir od obranog mleka, t.j postan sir, mogu se konzumirati u željenim količinama.

Meso i iznutrice: U slučajevima akutnog napada podgre-gihta, zabranjena je svaka upotreba mesa. Ovo se odnosi na mišićava mesa i iznutrice (meso unutrašnjih organa), kao što su jetra, bubreg, srce, a isto tako i jakih supa od mesa i riblje ikre. Ovo iz razloga, jer sve te namirnice sadrže veliku količinu purinskih baza. Međutim, u sučajevima kada se ne radi o akutnom napadu, dozvoljeno je konzumirane manjih količina mesa toplokrvnih životinja i riba.

Jaja: Dozvoljeno je konzumiranje 200 do 250 grama jaja u toku dana.

Masti: Prednost imaju ne masti sa niskom tačkom topljenja, ali i njih treba konzumirati u umerenim količinama, kako bi se sprečila pojava gojaznosti.

Povrće: Dozvoljena je upotreba širokog spektra povrća, ali ne i spanaća, pečurki, a  posebno leguminoza-pasulja,sočiva i graška, jer oni sadrže izvesne količine purina. Ovde prednost treba dati krompiru, kuvanom ili pečenom, a nikako pržrnom n bilo kojoj masnoći.

Voće: Dozvoljeno se svo voće, stim da prednost ima ono sočno, kao i sokovi od njega. Voće, skoro uopšte ne sadrži purine.

Šećerni koncentrati: Sve šećerne koncentrate možete kristiti, ali u umerenim količinama. Ovo iz razloga, da bi se sprečilo da višak ugljenih hidrata bude pretvoren u masti i time izbegne eventualna gojaznost.

Napici: Dozvoljena je upotreba napitaka kao što su čaj, kafa i kakao, ali je strogo zabranjena upotreba alkohola.

Kvasac: Treba zabraniti svaku upotrebu kvasca, u bilo kojoj formi. Treba posebno napomenuti da ćelije kvasca sadrže velike količine purina u sebi.

      U primeru dnevnog obroka koji sadrži 2.000 k.calorija energetske vrednosti, obezbeđuje se: 65 grma belančevina, 80 grama masti, kao i 270 grama ugljenih hidrata. Ove vrednost su pretpostavljene osobi čija je idealna telesna težina 70 kg, a telesna visina 170 cm.

Ovako sastavljena dijeto-terapija može da se primeni u toku akutne i hronične podagre-gihta, jer ima malu kalorijsku vrednost, malu količinu masti, a optimalni količinu belančevina koje vode poreklo iz namirnica koje ne sadrže purinske baze. takođe ova dijeto-terapija zadovoljava sve potrebe organizma za kalcijumom i gvožđem. Nedostatak ove terapije je u tome, što ona ne sadrži dovoljne količine vitamina B kompleksa i vitamina C, te stoga ove, neophodne organizmu, vitamine treba obezbeđivati iz sintetskih preparata.

Iz kvantitativnog odnosa pojedinih namirnica u okviru kalorijske vrednosti dnevnog obroka, jasno se vidi da njegova struktura odgovara  zahtevima koji se postavljaju pred jedan dobro uravntežen obrok, namenjen zdravim ljudima.

Odabrane namirnice u obliku zgotovljenih jela, treba davati u tri dnevna obeda, pravilno raspoređena, kako bi se izbegao osećaj gladi.

Razlog za ovakvu pojavu je poremećaj u organima za varenje i njihova nesposobnost da potpuno razlože i apsorbuju sve količine unetih ugljenih hidrata, na skrob pre svih. Kao posledica tog poremećaja, šećeri (najčešće skrob) dolazi u debelo crevo, gde se pod dejstvom mikroorganizama razlaže do kiselina, a ove potom deluju nadražajno na sluzokožu debelog creva. U tom procesu, pod dejstvom bakterija nastaju gasovi koji dovode do pojčane peristaltike debelog creva, odnosno do četih stolica – dijareje.

Dijeto-terapija kod dispepsije vrenja.

Prvih dan do dva, treba obustaviti svako uzimanje hrane. U tom periodu se treba organičiti na uzimanje nezaslađenih čajeva i vode, a potom se može preći na mešovitu ishranu. Treba pritom voditi računa da se pri odaberu namirnica izbegavaju one, koje sadrže mnogo šećera, odnosno skroba.  U tom periodu prednost imaju one namirnice koje su bogate  belančevinama, kao što su mleko, mlečni proizvodi, posno meso, riba, kuvana jaja, ulje i sveži voćni sokovi načinjeni od voća koje ne sadrži više d 5 do 10 % šećera.  Nakon što nestanu bolovi i broj stolica se svede na normalan, dozvoljeno je povećavanje unošenja ugljenih hidrata, odnosno, mogu se koristiti namirnice koje ih sadrže u većoj meri. Hleb treba konzumirati samo u obliku dvopeka, sve dok se ne pređe na normalnu ishranu.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!