OBOLJENJA JETRE

Jetra je često nazivana hemijskom laboratorijom čovečijeg organizma. Ovo nije slučajno, niti bez razloga rečeno. Njena uloga u metabolizmu masti, ugljenih hidrata, belančevina, vitamina, mineralnih soli i vode, je nezamenjiva. Takođe, njena uloga u stvaranju jako bitnih činilaca neophodnih za pravilnu koagulaciju krvi, kao i uloga u detosikaciji organizma, u jako tesnoj vezi je sa samim procesom ishrane. Najveći deo hranjivih materija iz hrane, posle procesa varenja, dospeva u jetru, gde se dalje odigravaju procesi razgradnje tih materija. Od njih čovečiji organizam dalje stvara one materije, njemu neophodne, od kojih jedan deo biva zadržan u jetri kao rezerva, dok ostali deo putem krvi odlazi u druge organe. Jetra je zadužena za četvrtinu bazičnih metaboličkih procesa u organizmu, pa zato svaki i najmanji poremećaj u njoj dovodi do teških posledica u organizmu čoveka. To praktično znači da, svako oštećenje ćelija jetre (hepatocita), bilo akutnog ili hroničnog, dovodi do značajnog oštećenja čitavog organizma.

Nesposobnost jete da obavlja svoju funkciju mogu izazvati razni procesi zapaljenja, a pre svega virusne infekcije (zarazna žutica). Dugotrajna nepravilna ishrana takođe može biti jedan od uzroka nastajanja bolesti  jetre, a naočito ishrana siromašna belančevinama. Takođe hronični alkoholizam dovodi do nagomilavanja masti u jetrinim ćelijama, zatim do njihovog propadanja, stvaranja vezivnog tkiva, odnosno nastajanja ciroze jetre.

Dijeto-terapija kod akutnog zapaljenja JETRE.

Akutno zapaljen je jetre (akutni hepatit), najčešće je izazvan virusom infektivnog hepatita, odnosno izazivačem zarazne žutice. Kako u početku ove bolesti nema nagomilavanja masti u jetrinim ćelijama, to je pravilnom ishranom moguće sprečiti propadanje hepatocita i osujetiti nastajanje ciroze jetre. Ovde treba naglasiti, da je neopravdano shvatanje, da u ovoj fazi akutnog hepatita treba zabraniti upotrebu masti i belančevina, a davti pretežno ugljene hidrate, zato što baš u sprovođenju takve dijete dolazi do napredovanja bolesti u pravcu ciroze jetre. Tok bolesti zavisi najviše od sprovođenja pravilne dijeto-terapije u svim fazama ove bolesti.

Zastupljenost pojedinih hranjivih materija u strukturi dnevnog obroka.

Kalorije. Osim u prvoj fazi bolest, prvih nekoliko dana, kada treba davati pretežno mleko, voćne sokove, kvasac i grožđani šećer, kalorijska vrednst dnevnog obroka treba da bude optimalna. Kod odraslih osoba kalorijska vrednost dnevnog obroka treba da se kreće u granicama od 2.600 do 3.500 kcal. Treba napomenuti i to, da i one osobe koje bolest prate u ležećem stanju, ne treba da budu drastično lišene optimalnih kalorijskih vrednosti dnevnog obroka.

Ugjeni hidrati. Prema preporukama poznatih autora, lekara specijalista, dnevni obrok treba da sadrži 350 do 500 grama ugljenih hidrata, kako bi se postiglo optimalno zasićenje krvi šećerom, i na taj način sprečilo razlaganje glikogena deponovanog u jetri i njegovo iskrorišćavanje u energetske svrhe. Poznato je da prisustvo šećera u jetrinim ćelijama zntno povećava njenu zaštitnu moć prema raznim otrovima. Potrebe za davanjima optimlih kolčina ugljenih hidrata je u tome, što oni imaju zaštitnu logu u odnosu na belančevine, pa zato kada se daju zajedno sa belančevinama, sprečavaju pojavu ciroze jetre.

Masti. Često je ova bolest praćena značajnim smanjenjem apetita, a posebno smanjenom sposobnošću organizma da potpuno iskoristi veće količine masti. Kako u toj fazi bolesti nema većih opasnosti od nagomilavanja masti u jetrinim ćelijama, stoga je dozvoljeno da se u dnevnm obroku nađe i izvesna količina (70 do 75 gr.) masti. Ova količina masti je sasvim dovoljna da se popravi ukus hrane, poboljša apetit i donekle smanji voluminoznost obeda s obzirom na svoju energetsku vrednost. Takođe ova kolčina masti je suviše mala da bi mogla da dovede do preteranog izlučivanja masti stolicom. Posebno, ove količine masti su neophodne kako bi se omogućilo apsorbovanje liposolubilnih vitamina.

Belančevine.  Već u prvoj fazi bolesti organizmu treba obezbediti 120 do 150 grama belančevina, od čega bar 50 % treba da budu belančevine životinjskog porekla, bogate metioninom (kazein). Ova količina je neophodna iz razloga, što organizam ne sme biti lišen lipotropnih supstancija (metionin, holin), koje su odgovorne za prebacivanje masti iz jetre u druga tkiva. U suprotnom ta pojava može dovesti do nagomilavanja većih količina masti u jetrinim ćelijama i dovesti do ciroze jetre.

Vitamini.  I pored velikog značaja vitamina B kompleksa za metabolizam ugljenih hidrata, i potrebe za njegovim optimalnim količinama, mora se biti oprezan, jer isuviše velike količine, zbog njihovog antilipotropnog dejstva, mogu pomoći bržem nagomilavanju masti u jetrinim ćelijama i doprineti da bolest krene u pravcu ciroze jetre Zato se preporučuje da te količine, pretežno u sitetskom obliku budu umerene i strogo kontrolisane.

Praksa je pokazala da dnevni obrok treba da sadrži 4 do 6 mg tijamina, 5 do 15 mg fiboflavina i 50 mg nijacina. Sadržaj vitamina C u dnevnom obroku treba da bude veći od 150 mg, jer je infektivni hepatit veliki potrošač ovog vitamina, te njegov nedostatak može dovesti do hipovitaminoze C. Takođe dnevni obrok mora da obezbedi i 10 000 i.j vitamina A, odnosno karotina. U slučaju da postoji tendencija ka cirozi, bolje je davati čistvitamin A, zato što je kod ciroze poremećena funkcija karotinaze. Nesposobnost organizma da iz hrane iskoristi vitamin A,  manifestuje se kroz t.zv kokošije slepilo.

Mineralne soli.  U slučaju ove bolesti potrebe organizma za mineralnim solima su znatno veće i to naročito za kalcijumom. Njega u dnevnom obroku treba da bude oko 2.400 mg, što i nije tako teško ostvariti s obirom na učešće mleka i mlečnih proizvoda u sastavljanju dnevnog obroka. Kako je oboljenje jete praćeno smanjenjem alkalne rezerve, neophodno je da dnevni obrok sadrži što više katjona, a pre svih kalijuma. Kuhinjsku so nije potrebno graničavati, sem u slučajevima kada dođe do pojave otoka i nagomilavanja tečnosti u trbušnoj duplji (ascit), u tom slučaju treba ograničiti ne samo unos soli, nego i tečnosti i to do 2 l dnevno.

Zastupljenost namirnica u strukturi dnevnog obroka.

Žitarice.  Treba dozvoliti upotrebu mane količine hleba sa kvascem, kada se radi o prvim danima bolesti.

Meso i jaja.  Prihvatljiva je upotreba kuvanih posnih mesa mladih toplokrvnih životinja, riba i kuvanih jaja. Strogo je zabranjeno jesti meso, ribu i jaja, pečenih na bilo kakvoj masnoći.

Mleko i mlečni proizvodi.  Prednost imaju obrano mleko i mlečni proizvodi-napici, kao i posni neslani sirevi, koje treba konzumirati u što većim količinama.

Masti.  Iz ove grupe namirnica prednost imaju masti sa niskom tačkom topljenja. A to su, ulja i maslac. Ove mastipri spravljanju jela ne treba zagrevati, već je preporučivo da se samo pfreliju preko već toplo obarenog povrća.

Povrće. Povrće koje ne sadrži puno celuloze je u prednosti. Treba forsirati ono kije sadrži velike količine skroba, drugih vrsta šećera, vitamina i mineralnih soli. Posebno je značajan krompir, koji sadrži mnogo kalijuma, te njegov pepeo ima izrazito alkalnu reakciju, tako da se time značajno povećava alkalna rezerva u organizmu. Krompir treba konzumirati isključivo u obliku pirea ili pečten sa ljuskom, a nikako pržen na masnoći.

Voće.  Kada se radi o prvoj fazi bolesti, koja je praćena povišenom temperaturom, najbolje je davati sočno voće i voćne sokove, U daljoj fazi lečenja dozvoljeno je svo voće.

Šečerni koncentrati. Dozvoljena je upotreba svih vrsta šećernih koncentrata, izuzev onih sa velikim sadržajem masti kao što je čokolada.

Napici.  NIje zabranjeno da se koriste različiti napici, alkalne mineralne vode, slaba kafa, slab čaj, boza, ali je strogo zabranjena upotreba alkoholnih pića.

Kvasac. Suv pivarski kvasac treba da bude stalno prisutan u dnevnom obroku, a naročito u slučaju ako se ne daju sintetski preparati sa vitaminom B kompleksa.

Kako je već naznačeno, pri odabiru namirnica treba nastojati da se obolelom organizmu obezbede optimalne količine belančevina, ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih soli i relativno ograničene količine masti. Sve ovo pod uslovom da se namirnice tako pripreme i termički obrade, da mogu biti lako iskoristljive u organizmu. Ove namirnice treba rasporediti u više manjih dnevnih obeda (5 do 8), a hranu treba pre gutanja dobro sažvakati i obraditi u ustima.

Dopunske mere uz dijeto-terapiju.

Pored primene pravilne dijeto-terapije, potrebno je što duže ležanje u postelji, sve dok žutica potpuno ne isčezne. Čitavih godinu dana nakon bolesti organizam treba lišiti teškog fizičkog rada, kao i svih onih štetnih činilaca koji mogu oštetiti jetru (toksini, alkohol i infekcije).

 

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked*