OPSTIPACIJA

Sasvim je normalno da se pražnjenje creva vrši svakodnevno. Čak i ako se pražnjenje creva obavlja jednom u dva do tri dana, smatra se da je zdravstveno stanje čovečijeg organizma dobro.  Opstipacijom (zatvor)  se smatra nepotpuno i retko izbacivanje fekalnih masa, odnosno izostanak stolice za najmanje 72 sata. Od zatvora – opstipacije, najčešće boluju žene srednjih godina koje su dosta rađale, zatim osobe koje pretežno sede, kao i ležeći bolesnici.

Kaka opstipacija ima hronični karakter, pored lokalnih bolova, izazvanih trvrdim fekalnim masama na zid debelog creva i ostale organe, javljaju se glavobolja, kao i nagomilavanje beličasto-žućkastih naslaga na jeziku. Kao posledica takvog stanja javlja se i neprijatan zadah iz usta, opšta slabost i malaksalost.

Nastajanje opstipacije mogu izazvati razni uzroci:

–         Slabost mišića zida debelog creva, kao i onih mišića koji imaju pomažuću ulogu u defekaciji. Dijafragma, trbušni mišići i mišići međice (atonična opstipacija).

–         Grč (spazam) zida debelog creva može da dovede do usporenog potiskivanja sadržaja debelog creva, odnosno fekalnih masa, prema završnom ravom crevu (spastična opstipacija).

–         Često uzdržavanje od defekacije dovodi do sniženja refleksne osetljivosti zida završnog creva, odnosno do opstipacije, što vremenom može preći u hronično stanje. Ovo je najčešće uslovljeno lošim običajima i vaspitanjem, a pojavljuje se kao čest slučaj kod mlađe ženske populacije. Do hronične opstipacije se može doći i usled dugotrajne ishrane namirnicama koje ne sadrže dovoljnu količinu celuloze, a posebno zbog čestog konzumiranja kašaste, dugo termički obrađivane (kuvanje) hrane.

Kao zaključak možemo navesti, da se hronični zatvor najčešće javlja kao samostalna bolest usled poremećene funkcije pražnjenja debelog creva pod uticajem nervnih, psihičkih, endokrinih i dijetetskih činilaca. Takođe, takve tegobe mogu da nastanu i zbog rđavih navika i nekih drugih nepoznatih razloga. Postoji realna mogućnost da se zatvor javi i kao prateći simptom kod niza bolesti, kao što su izvesna oboljenja želuca izazvana povećanom kiselošću želudačnog soka (ulkusne bolesti, hiperacidni gastrit), zatim kod dekompezovane srčane bolesti praćene visokom temperaturom, kao i kod nekih trovanja koja dovode do paralize creva.

Dijeto-terapija kod atonične opstipacije-zatvora.

Dijetetske mere kod hronične opstipacije pretstavljaju najznačajniji postupak u lečenju. Naravno, prethodno se pomoću opštih mera mora ukloniti uzrok nastale bolesti, davanje odreženih hemijskih sredstava za sanaciju i dobijanje uredne stolice. Takođe se moraju korigovati loše navike i način života kako se ova bolest ne bi ponavljala.

Glavna odlika dijeto-terapije kod opstipacije je povećano unošenje namirnica bogate celulozom, koja vezuje za sebe vodu, pritom značajno povećava sadržaj creva, čime mehanički draži nervne završetke u zidu debelog creva, odnosno pojačava perilstatiku. Takođe je neophodno unositi i namirnice koje sadrže veliku količinu ugljenih hidrata, jer se veliki deo viška šećera pod dejstvom mikroorganizama u debelom crevu pretvara u kiselinu i gas, te tako draže sluzokožu debelog i pravog creva, pritom izazivajući nagon za defekacijom.

Sledeća odlika ove dijeto-terapije kod atonične opstipacije je, da sadrži veću količinu masti, kao i optimalnu količinu vitamina B kompleksa, od kojih je tijamin od naročitog, posebnog značaja za održavanje  normalne perilstatike creva.

Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku.

Žitarice. Ovde prednost ima hleb sačinjen od grubog crnog brašna, koji sadrži mnogo celuloze, odnosno mekinja i vitamina B kompleksa.

Mleko i mlečni proizvodi. Ove namirnice nisu od značaja za bitnu perilstatiku creva. Njihovo učešće u ovoj dijeto-terapiji je prisutno da ne bi došlo do deficita u belančevinama.

Meso i jaja. Namirnice iz ove grupe treba davati u ograničenim količinama da ne bi došlo do deficita belančevina životinjskog porekla.

Masti. U ovoj dijeto-terapiji prednost imaju one masti koje se teško vare i iskorišćuju, naročito ako se daju u većim količinama, te onda dovode do nagomilavanja masnih kiselina koje deluju nadražajno na sluzokožu creva. Zato sadržaj masti u ovoj dijeti treba da bude povećan, osim u slučajevima kada su korisnici terapije gojazne osobe.

Povrće. Povrće bogato celulozom i skrobom mora da ima prednost u dijeti. Ono sadrži veći procenat nesvarljivih materija, a pritom dovodi i do stvaranja gasova. To znači da prednost imaju leguminoze, koje treba davati u obliku celih zrna, kao i ono povrće koje se može jesti u svežem stanju.

Voće. Svo ono voće koje sadrži mnogo šećera, organskih kiselina i celuloze, treba forsirati. Voće treba jesti u sirovom stanju, izuzev jabuka, dunja i krušaka, koje treba jesti u obliku kompota i sokova.

Šećerni koncentrati. Dopuštena je upotreba svih šećernih koncentrata pod uslovom da to nije na štetu ugljenih hidrata koji sadrže vtamine i mineralne soli.

Kvasac. Preporuka je, da zbog povećanja količine vitamina B kompleksa, dnevni obrok treba da dude obogaćen sa 10 grama suvog kvasca.

Napomena:

Kod spastične opstipacije dijetetske mere su od mnogo manjeg značaja, jer imaju više pomažuću, nego terapeutsku ulogu. Odlika ove dijeto-terapije je, da namirnice koje učestvuju u njenom planiranju ne daju velike količine nesvarljivih ostataka. Zato su u dijeti, pored namirnica životinjskog porekla (meso, mleko, jaja), zastupljene i namirnice biljng porekla bogate ugljenim hidratima. Ove namirnice biljnog porekla se moraju dobro termički obraditi i propasirati (pire d povrća i voća). Dijetu treba dopunito voćnim sokovima, kao i sintetskim vitaminima C i B kompleksa.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!