PRAVILNA ISHRANA

  Ishrana ljudi je proces unošenja životnih namirnica u organizam, sa ciljem obezbeđivanja uslova za funkcionisanje svih organa u čovečijem organizmu. Te životne namirnice su nosioci biološki vrednih hranjivih i zaštitnih materija, koje u procesu metabolizacije kroz mnogobrojne fiziološke i bio-hemijske procese obezbeđuju gradivne, energetske i zaštitne funkcije, bez kojih ne bi bilo moguće održavati život čoveka.

Pravilna ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečijeg organizma, te tako direktno utiče na njegov zdravstveno stanje, funkcionalnu i radnu sposobnost, kao i na dužinu života. Nasuprot tome, nepravilna ishrana je veliki faktor rizika za nastajanje vanrednog stanja u organizmu, što kao posedicu može proizrokovati mnoge bolesti, nažalost i one kobne po život čoveka.

Savremeni čovek je danas opsednut svakodnevnom temom pravilne ishrane i zdravog života, a da i sam ne zna pravu definiciju pojma pravilne ishrane. Posebno nije u stanju da definiše i precizno odredi usmerenje i način kako da to i ostvari.

Da bi se primenila u praksi, neophodno je najpre poznavati osnovne principe  pravilne ishrane. Oni su sadržani u sledećem zakonitostima: ravnoteže, umerenosti i raznovrsnosti u dnevnom obroku (tri osnovna dnevna obeda). Ti principi, nastali vekovnom praksom, iskustvom i znanjem, a koji moraju da se poštuju, ako postoji namera da se hranom obezbedi zdravlje i dugovečnost, su sledeći:

–         Racionalna ishrana pretstavlja odnos između količine unete hrane u organizam i njene potrošnje kroz bazalni metabolizam, termoregulaciju, potrebe tela za energijom, kroz rad unutrašnjih organa, fizičku i umnu aktivnost, a takođe i sve ostale telesne, refleksne i funkcionalne aktivnosti.

–         Uravnotežena ishrana pretstavlja unošenje optimalne količine hranjivih, nutritivno vrednih sastojaka (belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina, minerala,  oligo elemenata, enzima, vode, biljnih vlakna), koji su potrebni organizmu za rast, razvoj i njegovu stalnu obnovu. Ona ne sme biti ni preobimna niti nedovoljna, ne samo u energetskom smislu, već i u pogledu drugih nutritivnih vrednosti, a posebno vitamina, minerala i enzima. Preobimna, kao i nedovoljna ishrana mogu dovesti do poremećaja u organizmu koje će sigurno prouzrokovati  slabljenje njegovih vitalnih funkcija.

–         Raznovrsna ishrana obuhvata dva pojma. Vrstu odabrane namirnica i vrstu pripremljenog jela. U toku dnevnog obroka neophodno je da u jelovniku dnevnih obeda budu zastupljene namirnice iz svih sedam grupa. Takođe, jela treba da budu primerena kategoriji korisnika i da sadrže sve one neophodne hranjive u zaštitne vrednosti po zahtevima organizma kojem su namenjena. Posebno su važna organoleptička svojstva koja podrazumevaju, lep izgled, dobar ukus, prijatan miris i odgovarajuću temperaturu.

          U dnevni obrok treba da uđu sledeće grupe namirnica:

–         Žitarice: Zrna pšenice, brašno, testa, hleb i pecivo, ukupno 35 %.

–         Meso i jaja.  Meso sisara, ptica, riba i prerađevina od mesa i jaja, 10 %.

–         Mleko i mlečni proizvodi: Kiselo mleko, jogurt, sir, 15 %.

–         Masti, takozvne vidljive masti životinjskog ili biljnog porekla, mast, maslac, margarin i ulje, ukupno 15 %.

–         Povrće, lisnato i zeljasto, plodovito i krenito, krtolasto, lukovičasto i mahunasto, ukupno 12 %.

–         Voće, bobičasto, limunsko, sirovo, bogato vodom ili sušeno i posebno bogato mastima, do 3 %.

–         Šećerni koncentrati: Kolači, šećer, džem, mermelada, čokolada i drugi proizvodi od kakaa, ukupno 10 %.

–         Ravnomernost (uobročavanje) obeda, odnosno ritam unošenja hrane je od izuzetne važnosti, jer se njime ustvari postiže efekat iskoristivosti svih supstanci koje se unose hranom. Ritam obeda uslovljava niz metaboličkih funkcija koje se reflektuju na čitav sistem za varenje, što za posledicu ima pravilnu resorpciju  hrane. Odnos vrednosti pojedinih obeda zavisi od niza faktora koji uslovljavju formirnje dnevnog obroka. Vrsta zanimanja i težina fizičkih napora kojima je izložen konzument, godine starosti, kao i zdravstveno stanje.

                                           dr. Predrag B. Nenadić,dipl.nutricionista

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked*