SIROVA HRANA U ČOVEČIJOJ ISHRANI

Javljaju se mnoge protivurečnosri, čak i  među stručnjacima, kada je u pitanju ishrana sirovom hranom.  Niko je ne osporava, ali jedni su za njeno umereno korišćenje u meri potreba, dok su drugi isključivi i na sav glas je protežiraju i najavljuju kao spas za mnoge ljudske tegobe koje ih pritiskaju i izlečenje od, onih najtežih  bolesti. Naravno da se ovde jasno vidi sukob dva tumačenja i viđenja ljudske ishrane. Jedni su za klasičnu, već ustaljenu konbinovanu ishranu, mesno-biljnu,  koja ima svoje utemeljenje u vekovnom iskustvu i naučno je potvrđena, dok drugi pozivajući se na iskonsku tradiciju čovečijeg nastanka i njegovih prirodnih anatomskih predispozicija, tumače da treba favorizovati sirovu hranu, biljnu ishranu,  te da u njoj leži razrešenje mnogih zamki koje prete čovekovom zdravlju.

Bilo za koju varijantu da se opredelite imaćete podršku nauke da je to donekle ispravan put, ali ni u jednom slučaju nauka vam neće dati za pravo da tvrdite da je i jedini. Međutim, ukoliko postavite pitanje ljudskog zdravlja i pritom traženje najpogodnijeg načina za njegovo očuvanje ili lečenje, moraćete da se složite sa činjenicom da tada čovek ima pravo na svoj izbor.

Nikome ko je bolestn, ili onome ko preventivom želi da spreči nastajanje bolesti, ne može se zabraniti da izvan zvanične medicine traži načina za izlečenje i leka svojoj bolesti. Ovo se može tumačiti i u poznatoj naradnoj izreci da ”zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu – da ozdravi”. U ostvarivnju te želje niko nema pravo da ga sputava.

Savremena nauka o ishrani veoma precizno je odredila učešće i ulogu presne-biljne hrane u svakodnevnoj ishrani čoveka. Pri tome postoji jedno od važnih pravila da se jedan deo te biljne hrane mora konzumirati u svežem-sirovom stanju (obliku). Ovde se misli na one namirnice biljnog porekla koje se mogu jesti bez prethodne termičke obrade (prilozi od povrća i voća sa prelivima), kao i na obavezne “salate”, koje po pravilu treba da budu u sastavu svakog dnevnog obeda. U praksi se međutim ovo pravilo nedovoljno primenjuje, što docnije za posledicu ima nepravilnu ishranu.

Kao deo izbalansiranog dnevnog obroka, presna hrana, u već navedenim oblicima, donosi ishrani čoveka neophodne životne supstance, vitamine, mineralne soli, oligo elemente i obavezne enzime, u njihovom prirodnom izvornom obliku i time daje potpuni nutritivni sadržaj ukupnom obroku, kako bi ovaj u potpunosti zadovoljio  potrebe organizma i pritom sve aspekte pravilne ishrane. Presna hrana je i najbolji način za negovanje lepote. Njome se ubrzvava obnavljanje ćelija, tako koža ostaje elastična i sprečava nastajanje bora. Uz pomoć presne hrane i oni najfiniji i najsitniji krvni sudovi ostaju pročišćeni i stalno snabdeveni krvlju, što omogućava svež i mladajački izgled. Ovakva hrana obezbeđuje niz benefita ljudskom telu koje ono ne može naći u drugim izvorištima. Zato je značaj ovih životnih namirnica u njihovom sirovom obliku krucijalan za ishranu i zdravlje čoveka i  odbrandbenu sposobnost njegovog organizma.

                                     dr. Predrag B. Nenadić,dipl.nutricionista

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked*