Slobodni radikali i Antioksidansi

Kada se spomene pravilna ishrana posebno među onima kojima to nije osnovna struka, te kada počne razgovor na tu temu, malo ko da ne spomene slobodne radikale i obavezno ih okrivi za glavne krivce i uzročnike mnogih, danas u svetu prisutnih bolesti. U novije vreme te optužbe se nisu drastično smanjile, ali su se svele i koncentrisale na  one degenerativne (Alchajmerovu, Parkinsonovu, mišićna distrofija, kardio-vaskularne bolesti, artritis i još mnoge), kao i na proces starenja ili produžavanja vitlnosti života. Slobodni radikali sa jedne strane i antioksidansi sa druge, “kao dva ovna na brvnu”, vrlo često pretstavljaju i glavnu temu u isticanju važnosti sprovođenja pravilne ishrane. Imam utisak da se većina plaši od tih slobodnih radikala kao „đavo od krsta“, jer ako u nekoj reklamnoj porući za pojedine lekove ili suplemente,  ne stoji da je taj proizvod dobar i uspešan u borbi protiv slobodnih radikala, kao da i nije vredno pomena. A da li je to baš tako? 

Slobodni radikali su neizostavni delovi života u svakom organizmu, jer nastaju u prirodnim procesima koji se odigravju u ljudskom orgnizmu,  i od kiseonika koji mi udišemo. To su nestabilni atomi ili molekuli nastali kao produkt metaboličkih procesa, stresa ili su dospeli iz okruženja i imaju nesparen slobodni elektron koji teži da se spari s drugim elektronom. Potom tako sparen on oštećuje druge ćelije i vrši njihovu oksidaciju.  Molekul koji u tom procesu ostaje bez elektrona i sam postaje slobodni radikal. Oni su ustvari reaktivna vrsta kiseonika. U čovečijem organizmu slobodni radikali imaju i svoju korisnu funkciju, sve dok su u ravnoteži i dok je njihova produkcija kontrolisana, oni pomažu organizmu u borbi protiv raznih infekcija i bolesti, pod uslovom da svojom visokom koncentacijom ne izazovu oksidativni stres sa dužim trajanjem. U prirodi slobodnih radikala je da nanose štetu tkivu i ćeijama u kojima nastaju. Ali sve te optužbe da su jedini krivci za nastajanje bolesti i nisu sasvim tačne. Moram posebno da napomenem da slobodne radikale unosimo u naš organizm nečistoćom koja nas okružuje, zagađenim vazduhom-smogom, a veoma često i higijenski neispravnom i oštećenom hranom. Kao što su produkt života u čeveku, tako su slobodni radikali i produkt u drugim živim bićima. Ima ih u voću i povrću i mesu naravno. Ako ne kontrolišemo pravilno, sve životne namirnice koje unosimo u naš organizam, onda ćemo ih unositi i dodatno disbalansirati njihov odnos u sopstvenom telu. Svaka oštećena namirnica, svaka fleka na plodu ili unutar voća i povrća, nosi slobodne radikale. Koliko se neka osoba više hrani neispravno i živi u zagađenoj sredini, to ona unosi dodatno slobodnih radikala u svoje telo.

Za svaku onu supstancu koja nas čuva i delimično neutrališe štetno delovanje sobodnih radikala u našem organizmu kažemo da du to   antioksidansi.  Oni su kao lice i naličije, kao otrov i protiv-otrov.

Antioksidansi su jedinjenja različitih prirodnih supstanci koji u organizmu čoveka imaju važnu ulogu zaštite od slobodnih radikala.

Postoje dva izvora antioksidanasa: Prvi je naš organizam, koji ih proizvodi od vitamina i minerala, a drugi izvor je hrana koju jedemo. Ako je organizam optimalno snabdeven vitaminima ( B2, B6, B12, C i E) i muneralima (cink, bakar, selen i drugi), zatim beta karotinom, koenzim Q 10, aminokiselinama i bio-flavonoidima, kako bi onda mogao da proizvodi sopstvene antioksidanse, te ako je hrana koju čovek jede izvorno bogata prirodnim antioksidansima, biće spreman da se odupre šteti koju razni otrovi (toksini) i razne štetne supstance mogu da proizvedu.

Da potvrdimo!  Što više antioksidanasa proizvedemo i što ih više unesemo hranom, to stičemo bolju osnovu za zdrav organizam. Ova konstatacija dobija posebno na vrednosti kada znamo sa kakvim se sve izazovima susrećemo kada je u pitanju higijenska ispravnost hrane i zagađenst spoljašne okoline. Na mnoge izvore nastanka slobodnih radikala, van našeg tela, možemo individualno delovati, a to su: pušenje, prekomerno izlaganje sunčevim zracima, upotreba droge, nepotrebna upotreba sintetičkih lekova, korišćenje adetiva, konzervansa i boja u hrani, ili herbicida i pesticida u uzgoju voća, povrća i ostlih poljprivrednih proizvoda. Na one druge koji nam dolaze iz spoljašnje sredine, nažalost nismo u stanju da utičemo, ali zato mormo svesno činiti adekvatnu preventivu kako bi zaštitili svoj organizam i učinili ga bezbednim. Kada pozivam na “svest”, jasno upućijem da svako mora da zna da nije dovoljno ono što smo dobili u nasleđe od svojih roditelja i rođenjem. Te predispozicije su bitne, ali nedovoljne da u svetu koji nas okružuje sačuvamo svoje zdravlje.

Najviše prirodnih antioksidanasa nalazi se u svežem voću i povrću i veoma ih je lako prepoznati. Oni su najčeće pigmenti u hrani, oni koji im daju boju. Ukoliko želite veću količinu antioksidanasa jedite što šareniju hranu, sa što više raznih boja i koja naravno dolazi iz voća i povrća. Svima koji se interesuju je znano da su vitamini C i E i beta karotin najpoznatiji antioksidansi.  Međutim oni ne mogu biti jedini nosioci anti-oksidativne zaštite i nije ih dovoljno uzeti i pomisliti kako smo već podmirili sve anti-oksidativne porebe.  Osim vitminskih antioksidanasa (karetenoida, vitamina C i E i selena), znamo da antioksidativno dejstvo imaju, ne retko i snažnije, i druge prirodne supstance, terpeni, flavoni, karatenoidi i dr, a posebno moćni resveratrol, astaksantin i drugi.

Redovni unos hrane bogate antioksidansima (voće, povrće, cele žitarice, mahunarke, orah i orašasti proizvodi), deluju poztivno na zdravlje čoveka. Oni sadrže na stotine antioksidanasa, fito-hemikalija i ne samo vitamina i minerala, koji su nam neophodni.   Svi ti mnogobrojni antioksidansi koje biljke proizvide da bi zaštitile svoj organizam, na isti način nastavljaju svoje delovanje i u čovečijem organizmu. Na jednak način i sa istim protivnicima, slobodnim radikalima i reaktivnim vrstama kiseonika.

Iako ih imamo u priličnom broju u biljnom svetu i u više različitih hemijskih porodica, antioksidansi zapravo deluju vrlo često sinergijski, podupirajući jedni druge i to bez ikakvih preduslova, da li su vitamini ili minerali po svojoj klasifikaciji. Sjajan primer za to je delovanje bio-flavonoida i vitamina C. Onako kako su zajedno povezani u plodu biljke (grožđu i dr), tako i u čovečijem organizmu pokazuju povezanost i zajedničko delovanje. U ovom slučaju se dopunjiju i sinergijski deluju, pojačavajući učinak, vitaminski antiksidans vitamin C i ne nutritivni i nevitaminski bio-flavonoidi. Sveukupno posmatrano uočen je stalni porast kiseonikovih reaktivnih vrsta i raznih reaktivnih molekula u organizmu koji stvaraju vrlo opasne slobodne radikale. Svaka količina antioksidanasa koju možemo dobiti iz hrane jako je značajna i korisna u toj borbi, nužnom balansiranju i neutralizaciji štete od slobodnih radikala. Nije toliko bitno nabrajati sve njihove nazive i imena, koliko je bitno prepoznati njihovu funkciju i način njihovog delovanja.

Antioksidanse delimo na membranske (vitamin E) te citosolne i plazma (vitamin C) antioksidativne supstance. Naročito je važno da ishranom dopremimo antioksidanse koji će obezbediti našu odbranu i zaštitu na sve tri pozicije: membrani, unutar ćelije u citosolu i van ćelije u plazmi, odnosno u međućelijskom prostoru. Lišavanjem pristupa brojnim antioksidansima iz hrane, nastaje vidni manjak i tas vage onda prelazi na stranu štete koju nemilosrdno osvajaju slobodni radikali. Veliki problem za organizam nastaje kada is redvne ishrane izstane voće i povrće i sirove namirnice i kada se ishrana osloni samo na denaturisanu, prženu, pohovanu, preterano kuvanu ili industrijski obrađenu hranu. Naš organizam tako gubi dragocene saborce u svojoj zaštiti, te onda pomoć moramo da tražimo na onoj drugoj strani koja nije prirodna i primerena pravilnoj ishrani. Svi ti vitamini i minerali, pa i suplementi koji nam nude veliki izbor sintetičkih nadoknada kroz ove supstance, ustvari i nisu kakvo rešenje za čoveka.  Ukoliko pak već uzimate vitaminske formule, a u njoj nema antioksidanasa koji nisu vitamini, poput flavonoida, karatenoida, terpena, antocijanina i dr, tada je poželjno primeniti povišeni unos vitamina sa odgovarajućom pratnjom, koja je sa njima u prirodnom obliku (voćem i povrćem). Najbolje je koristiti obe vrste antioksidanasa, one koji su topljivi u vodi, a i u masti, kako bi pokrili sve manjkove i nedostatke. Antioksidansi u tečnosti imaju najbolje iskorišćenje. Trebalo bi da izbegavate unošenje multivitamina na prazan želudac jer tada nije potpuno iskorišćen. To je slučaj i sa karotenoidima.  Kod upotrebe flavonoida bolje je da ih  pijuete na prazan želudac jer je tada iskorišćenost puno veća.  

Ako na sebi primetite kakve promene koje se ispoljavaju kroz naglu pojavu bora, izrazitih promena na koži, zglobovima, hepatitisu, nesanici koja vam stvara nemir, umor i slično, znajte da je to ubrzani proces starenja na koju je bitno uticalo prisustvo povećane koncentracije slobodnih radikala. Posebno starije osobe ne smeju dozvoliti da provedu dan bez svežeg voća i povrća u svojoj ishrani. Takođe se mora voditi računa da veći deo bude konzumiran u sirovom stanju. Navike u ishrani iz mladosti moraju se zaboraviti ukoliko su bile pogrešne, jer poodmakle godine traže sasvim drugačiji ishrandbeni režim.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!