VITAMINI SU VITALNI NURTIJENTI

Neka saznanja o vitaminima su prosto istrgnuta iz istorije medicine i zauvek pokopana i to daleko od stručne javnosti. Velika većina bolesti kod čoveka nastaje ili zbog pothranjenosti ili zbog nedostatka pojedinih vitamina ili inerala u njegovoj ishrani. Možda će neko pomisliti da je to prosto ludost, ali to je itekako istina. Bukvalno ubistvo prirodnih supštanci i proizvodnja sintetičkih medikamenata i naročito vitamina, lišila je čoveka svakom nadom u njegovo zdravlje.

Danas se u medicini uglavnom leči sintetički dobijenim lekovima, dok se ljudski organizam izučava analiziranjem mrtvih organa i tkiva (anatomija i histologija) i uopšte se ne pravi razlika između pravih vitamina i onih sintetizovanih.

Treba znati da C vitamin nije askorbinska kiselina, a vitamin E nije tokoferol, dok vitamin A nije retinol.

Laički i radi boljeg razumevanja vitamin se može uporediti sa dobrom i ukusno skuvanom  pilećom supom. Da bi supa bila ukusna svi oni njeni sastojci i namirnice moraju da se istovremeno stave na kuvanje. To kuvanje je  u zavisnosti od samih namirnica i ono traje neko određeno vreme. Neki od tih sastojaka kuvanjem dobijaju novi kvalitet a neki pak gube svoj osnovni. Pileće mese i paškanat dobijaju, a šargarepa gubi. Pravi efekat ove smeše dobija se onda kada se dodaju i  svi potrebni začini.

Nešto slično se događa i sa vitaminima. Jedan vitamin nije nikakvo jedinačno melekulno jedinjenje ili supstanca, čak ni kompleks jedinjenja ili supstanci, već jako složen proces u kome se određeni sastojci iz čitavog vitaminskog kompleksa  nađu u međusobnoj elektro biohemijskoj interakciji i na određenoj temperaturi. Kod čoveka to je telesna temperatura od 37 stepeni celzijusa, gde se kuva i zatim tako u daljem procesu omogućava  trnsport do svake ćelije i prihvat nutrijenata koji sadrže elektrone. Vitamini su biološki kompleksi samo u trenutku njihove aktivnosti. Sva njihova aktivnost zavisi od okruženja u kome oni stupaju u elektro- biohemijske interakcije, odnosno od sredine u kojoj se oni biohemijski aktiviraju. Ova vitaminska aktivnost se odigrava samo onda kada su ispunjeni svi uslovi i kada su prisutni svi neophodni faktori za njihov rad. Tada je njihovo delovanje sinergijsko.

Vitamin A predstavlja jedan radni proces koji se sastoji od nutrijenata, enzima, koenzima, antioksidanata i aktivatora minerala, koji se nalaze u njima u tragovima. Vitamini su živa kompleksna forma koja je aktivna ili se može aktivirati u određenim uslovima i pritom se niti jedan njen fragment se ne može izolovati niti pak jednostavno nazvati čistim vitaminom. Takvi izolovani fragmenti ne mogu biti vitaminski funkcionalni u organizmu čoveka,  pa samim tim nema ni vitalnog vitaminskog procesa.  A da bi ćelija u organizmu uzela nutrijente iz vitaminskog kompleksa, koji uvek sadrži i minerale u tragovima, ovaj kompleks se mora aktivirati, odnosno mora postati živ. Ukoliko dođe samo do simulacije ovakve aktivnosti, kada ćelija zbog prepoznate sličnosti i oblika molekula uzima sintetizovani fragment vitamina, to onda neće  pretstavljati funkcionalni unos nutrijenata, a pritom može dovesti do toksikacije. A sintetizovani ili  oni sintetički vitamini to zaista i jesu, oni su hemijske kopije fragmenata prirodnog vitaminskog kompleksa, ali bitno izdvojene iz kompleksa i onda tako kamuflirane u molekule istog ili sličnog oblika, ubacuju se u proces hranjenja ćelija. Tako one nisu hrana već otrov za ćeliju. Rafinisano brašno ili šećer nemaju polje elektrona i njihovi molekuli su mrtvi.  Funkcionalni vitamini u živom organizmu su samo kompletni vitaminski kompleksi koji su živi. I to je prirodna hrana čoveka. Plod voća ili povrća direktno ubran sa grane biljke  ili  pak iščupan iz zemlje sa korenom, kroz koji još protiču elektroni, jedina su kvalitetna hrana za čoveka, a posbno izvor vitamina. Čitav kompleks koji funkcioniše kao vitamin A  sadrži sledeće molekule: retinole, retinoide, retinol karotenoide, karotine, masne kiseline, vitamin C, B i D, enzime i bitne minerale.  Očigledno je da se u ovakvom kompleksu nalaze i čitavi kompleksi drugih vitamina.

U početku su, do 1924 godine, čitavi vitaminski kompleksi dobivani u hrani iz cele biljke bogate određenim vitaminima. Oni su tada izolovani tako što se iz vlakna biljke izvlačila voda, u jednom hladnom vakumskom procesu bez delovanja hemikalija, pa se tada pristupalo pakovanju, tako da je čitav vitaminski kompleks ostajao sačuvan i postojan. Kada je otkriven način da se sintetiše jedan fragment vitamina A ( 1919 god), onda su tada izdvojili retinoične kiseline, počeli da ih zatim sintetišu i nazivaju vitaminom A. Većina sintetički dobijenih vitamina A sastavljen je od retinola i retinala ili retinoične kislene, pa se to onda naziva vitaminom A. On tada posebno u većim dozama deluje toksično i to se onda naziva hiper-vitaminoza, a isključivo je posledica unošenja prečišćenog vitaminskog kompleksa.  Od vitamina iz prirodne hrane nije moguće dobiti hiper-vitaminozu.

Posledice trovanja vitaminima sintetički dobijenih su stravične. Oni bitno utiču na uništenje ćelija i  njihovo oštećenje DNK-a, a zatim i na slabljenje imuniteta. Sve ovo posledično uzrokuje stvaranje tumora i njegov rast, poremećaj u zglobovima i osteoporozu, suvoćuu ustima i grlu i kome, povećanje jetre i slezine. Javljaju si i poremaćju pri rađanju kao i sve redom bolesti.

Screenshot_2018-01-29-15-27-22-1.jpg

Zdravi bili i vazda jabukovo sirće pili,
uz pozdrav do sledećeg čitanja,

Predrag Nenadić

-

Vaš nutricionista

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!