ZIMI U HLADNIM DANIMA, JABUKOVO SIRĆE I RIBIZLA A NE LIMUN

–         Koliko promena vremena utiče na zdravlje čoveka i kako to može da se ishranom ublaži?

–         Koja je to hrana koja će nam pomoći da u nadolaženju hladih dana sprečimo mogućnost da se razbolimo?

                                     Dr PREDRAG NENADIĆ

      Klima u kojoj živimo i koja svojim promenama utiče na naše zdravlje ima tri bitna elementa. Promenu temperature, vlažnosti vazduha i poremećaj u vazdušnom pritisku. Svaki od ovih elemenata znatno utiče na stabilnost zdravlja, a posebno kod onih osoba koje boluju od bolesti kojima takve promene ne pogoduju.  Mnogi misle da su oblasti njvećih klimatskih promena negde u tropima ili na Arktiku, međutim, to nije tako. Najveće klimatske promene su u pojasu našeg življenja, u oblastima umerene klime.

      Naše telo na takve nagle promene reaguje mehanizmom homeostaze, znači pokušava da održi stalnu ravnotežu u očuvnju funkcionalnosti svih biohemijskih procesa u njemu, kako bi obezbedilo stabilno stanje zdravlja.  U takvim situacijama naš organizam, njegova unutrašnja centrala, mora mnogo više da radi da bi nas zagrejala.  Sedamdeset i pet posto hrane koju svakodnevno jedemo tada se troši samo na zagrevanje organizma.

      Kada pod naletom hladnih dana i vremena padne spoljašnja temperatura, tada se značajno povećava baznost naše krvi. Dolazi do promene fizioloških procesa u organizmu:  mehanizam za potrošnju energije pojačava svoju aktivnost, a pritom se i ljudski motor prebauje u veću brzinu.  Sve te promene donose patnje onma koji pate od bolesti. Svi lekovi koji se koriste za sanaciju takvih stanja su ustvari kiseli, koji se na taj način bore protiv povećane baznosti krvi, izazvane padom temperature. U takvim situacijama najbolje sredstvo za uspostavljanje kiselo-bazne rvnoteže u organizmu, a pritom i potpuno prirodno, je JABUKOVO SIRĆE  dr ANDRA.  Razblaženo u časi vode sa eventuelnim dodatkom dve kašićice meda biće preko potrebni eliksir za uspostavljnje stabilnog stanja zdravlja.  Treba takođe dodati da toplota smanjuje povećanu baznost krvi, a pritom i ublažava bolove.

      Svakako da u takvim situacijama moramo voditi računa i o našoj ishrani. Hleb koji jedemo trebalo bi da bude ražani, ili od kukuruznog brašna. Umesto belih, rafiniranih šećera, treba koristiti prirodne, a naročito med. Posebno morate voditi računa da izbegavate  limun, ustvari svo agrumsko voće i njihove sokove, jer oni povećavaju baznu reakciju mokraće što opet dovodi do povišene bazne reakcije krvi.  Umesto limuna i pomoranđe jedite ribizlu, brusnice, jabuke i svo bobičasto voće. Nemojte nikako zaborviti ni svežu papriku. Posebno je ribizla preporučljiva jer ona sadrži velike količine prirodnog, organskog C vitamina, kao i vitamina K i A, vitamine B kompleksa. Takođe i velike količine Kalijuma koji je jako značajan za rad srca. Ribizla uspešno leči upalu pluća, smanjuje hipertenziju, značajan je izvor antioksidanata i poboljšava kvalitet naše kože i kose.

      Trebalo bi da smanjite, ili se potpuno odreknete upotrebe mišićavih mesa: teletine, jagnjetine, svinjetine, u vašoj ishrani jer ona takođe povećavaju baznost.  Mleka, jaja, sira, mesa riba, takođe jer i te namirnice čine isti efekat. Možete jesti domaći jogurt i mladi sira, jer su oni blago kiseli i menjaju reakciju mokreaće iz bazne u normalnu kiselu. Ustvari, trebate jesti hranu siromašnu belančevinama, a bogatu ugljenim hidratima i to zeleno lisnato povrće i korenje.  

      Sve ovo će uticati da vaša organska mašina smanji brzinu i više je ne povećava, a što će znatno doprineti da se osećate dobro i da funkcionalno stanje vašeg organizma bude u punoj spremnosti.

      Svaku sreću i dobro zdravlje vam želi vaš dežurni nutricionista  dr PREDRAG NENADIĆ.   

                                                   ŽIVELI !

Leave a Comment

error: Content is protected !!