Veliki broj ljudi, vernika, se raduje postu sa očekivanjima da u njemu pronađe mir i spasenje, te da kroz duhovni aspekt posta pokuša da uspostavi svoju životnu ravnotežu. Međutim ima mnogo i onih koji se nadaju da će u postu, kroz poseban režim ishrane uspeti da svoju telesnu težinu približe idealnoj i ostvare svoj cilj. Nema u tome ničeg lošeg, ali svi oni koji se prepuste postu trebalo bi da znaju, da ostvarenje tog cilja leži u onom duhovnom delu posta, u kome čovek mora da ostvari prisan-iskreni kontkt sa samim sobom i svojim vrlinam i manama. Tek kada potpuno duhovno svestan i pročišćen prihvati telesni post, biće u stanju da od njega očekuje izvesnu korist. Umerenost pre svega i u svemu, je jedno od osnovnih načela, kako posta, a tako i formule za uravnotežen i skladan život.
Ima pregršt primera da su ljudi u post ulazili sa željom da omršave i poprave svoje zdravlje, a da su iz njega izlazili sa viškom kilograma i lošijim zdravljem. Ta za mnoge “varalica”- zvana post, može da bude jako opasna i kobna, ako ga ne shvatite u njegovom pravom-izvornom obliku i sa svim njegovim duhovnim vrednostima. To, da sva posna hrana obavezno uslovljava smanjenje kilograma, da čisti i detoksinira organizam i da ga obnavlja, velika je zabluda za mnoge lakomislene. Samo pod uslovom da se u potpunosti pridržavate crkvenih uputstava i preporuka u postu, možete očekivati ostvarenje dela vaših početnih ambicija. Pa i tada, kada post primenjujujte u potpunosti, od stanja vašeg organizma i njegove sposobnosti da prihvti takav režim ishrane zavisi koliko ćete uspeha imati.
Ne ulazeći u nečija verska ubeđenja, a još manje sa željom da ih povredim, želim da upozorim na neke “zamke” koje mogu da ih sačekaju ukoliko se komotno i bez kontrole prepuste postu, onakvom kakvim ga današnje pomodarstvo čini.
Kuvnje i prženje na štetnim biljnim uljima i još štetnijim margarinima, upotreba raznih grickalica (čips, smoki, slani štapići i mnogi drugi slatkiši, napolitanke, vafle i keksići), zatim razna testa, a posebno pon-frit, biljne pavlake i biljnih sireva, nisu ona posna hrana kojom će vaše telo biti oduševljeno. Posebno ne, upotrebom sokova sa veštačkim zaslađivačima, ili konzerviranih namirnica prepunih štetnih “trans” masti u jeftinim i lošim rafiniranim uljima (paštete,sardine i papeline). Posebna su priča rafinirani ugljeni hidrati, nosioci “praznih”kalorija. Šećer jeste posna namirnica i to 100 %, ali i najopasnija zamka za čoveka u postu. Mnogi ne razmišljajući veoma često pribegnu najjednostavnijem rešenju, beli hleb i biljna pašteta, ili kakv namaz-krem sa šećerom i eto ispunjenja posta.
Sve ovo nije usmereno protiv posta, već naprotiv, sa željom da ukažem na ono šta treba izbegavati i od čega čovek može imati štete. Post u svom izvornom tumačenju i primeni, može biti od velike koristi za čoveka i njegovo zdravlje pod uslovom da se pravilno i kontrolisano primenuje.
dr. Predrag B Nenadić,dipl.nutricionista