Dijeto-terapija:
U grupu akutnih infektivnih bolesti spadaju sve one bolesti izzvne patogenim mikroorganizmima i praćene povremenom ili stalno povišenom telesnom temperaturom. To su na primer: Grip, difterija, zapaljenje pluća, šarlah.
Kakva će se dijeto-terapija sprovoditi u toku akutne zarazne bolesti, zavisi od faze i stadijuma bolesti.
– U akutnoj fazi bolesti treba pogodnim odabirom tečno-kašaste hrane (voćni sokovi, mleko, krem) uspostaviti ravnotežu u pogledu vode, vitamina i mineralnih soli, kao i alkalne rezerve u krvi. Tečnu hranu treba davati u što manjim količinama i ohlađenu, da ne bi došlo do opterećenja organa za varenje. Prvo, da bi se izbeglo povraćanje, a zatim da bi se lakše iskoristile unete hranjive i zaštitne materije. Kada telesna temperatura počne da opada, a apetit da se popravlja, pored voćnih sokova, mleka i kremova, treba davati voćne kompote, pire od povrća, meko kuvana jaja, kao i posno meso, seckano ili samleveno.
– U fazi rekonvalescencije, kada je telesna temperatura normalna i kada više ne postoje znaci akutne zarazne bolesti, ishrana treba da ima odlike one dijete koja popravlja težinu i opšte stanje rekonvalescenta.
Učešće hranjivih sastojaka u strukturi dnevnog obroka.
Kalorije: Veoma često bolest može da dovede do teške iscrpljenosti i znatnog gubitka telesne težine. U takvim situacijama treba nastojati da energetska potrošnja bude bliže pokrivena energetskim vrednostima dnevnog obroka, čak po mogućstvu da se dođe i do pozitivnog energetskog bilansa. Ukupne energetske potrebe treba odrediti prema vrednosti osnovnog metabolizma, zatim i na osnovi visine telesne temperature, imajući pri tome u vidu idealnu telesnu težinu bolesnika.
Belančevine: Kako su katabolički procesi u organizmu jako izraženi, u situacijama ovih bolesti, dnevni obrok mora da obezbedi najmanje 1 gr. belančevina na kilogram telesne težine. stim da kd onih infektivnih bolesti koje su praćene velikim razaranjem tkiva, ova količina že biti i veća. Ovo i pored toga što je specifično dinamičko dejstvo belančevina veliko.
Mineralne soli: Kako je visoka temperatura čsto praćena obilnim znojenjem, tom prilikom organizam gubi, zajedno sa vodom i znatne količine natrijum-hlorida, te je zato potrebno u dnevnom obroku obezbediti i do 15 grama soli. To je naročito potrebno ako se radi o procesu zapaljenja u plućima (pneumonija), jer je on praćen nagomlavanjem natrijum-hlorida u samom obolelom tkivu, a u isto vreme dolazi i do smanjenja sadržaja hlorida u krvi, pa samim tim i do smanjenog izlučivanja hlorida mokraćom.
Voda: Gubitak vode usled znojenja pri povišenoj telesnoj temperaturi, može se nadoknaditi davanjem voćnih sokova, mleka i alkalnih mineralnih voda. U izuzetnim slučajevima, radi popravljanja apetita, može se dozvoliti i uptreba malih količina alkohola.ž
Vitamini: Kod akutnih infektivnih bolesti intracelularni metabolizam je izrazito živ, pa zbog toga potrošnj vitamina koji učestvuju u tim procesima veoma velika, a posebno vitamina C i B kompleksa. To zahteva da u dnevnom obroku mora ju biti sadržane optimalne količine ovih vitamina (voćni sokovi i suvi pivarski kvasac), kao i vitamina A, koji ima izrazito antiinfekciozno dejstvo.