Čovek je sastavni deo prirode i njen vrhunski organski proizvod. Kao takav on sa njom mora živeti u stalnoj vezi, jer od nje mu i njegov opstanak zavisi. Onoliko koliko budemo poštovali prirodu i naše okruženje, te koliko budemo njeni saveznici, toliko ćemo zdravlja i blagodeti dobijati.
Čovečiji organizam je neprestalno pod uticajem mnoštva draži, kako onih unutrašnjih-telesnih, tako i onih spoljašnjih, koje opsedaju i silno atakuju na naš organizam i na naša čula. Te draži proizvode emocije koje u zavisnosti od njihove pijedinačne snage, bitno utiču na naše ukupno ponašanje. Snaga emocija koja može značajno opredeliti i naše raspoloženje, zavisi pre svega od jačine same draži, njenog sastava i rezonantne moći. Mi te draži klasifikujemo kroz naša čula, pa ako je draž istovremeno izvršila atak na veći broj čula, to su i proizvedene emocije jače, sadržajnije i imaju veliki uticaj na opšte stanje nešeg ukupnog emocijonalnog doživljaja, pa time i na sveukupno raspoloženje našeg organizma.
Bog kada je stvarao grožđe bio je široke ruke i velikog srca. Podario nam je blagodet koja kroz nastalo vino iz njega, tako moćno i rezonantno deluje na naša čula, da ih ona svim svojim kapacitetom primaju.
Naše oči prepoznaju divnu samo vinu svojstvenu crvenu boju. Tek prispelo vino na našim usnama šalje raport mozgu o posebnim prefinjenim dražima magične arome, te ovaj odmah daje signal za slobodan prolaz ka usnoj duplji i grlu koji će se već obradovati divnom raskošnom buke-u tog snažnog, očaravajućeg i sladunjavog ukusa. Naše čulo mirisa uživa u opojnim, čarobnim mirisima sakupljenih sa florom bogatih svrljiških livada nanešenih ružom vetrova sa okolnih planina u bogate vinograde na Lipnici. Čaša sreće u našoj ruci dodirom prenosi svu snagu sažetu u ovom božanskom darau. Sluh naš okupiran tim emocijama prepoznatim u lepoti doživljenog, čini najlepšu simfoniju koja skoro neobuzdano zapljuskuje obale naših čula, provocira našu strast i upotpunjuje naše zadovoljstvo.
Da bi sva ta sreća trajala, istorija nam je darivala Kalču, kujundžiju, niškog esnafliju, lovca i veselog merakliju koji vremenom kojim trajaše postade zaštitni znak i simbol boema. Njegove lovačke dogodovštine i priče po malo nakićene, pa svakojki doživljaji obeleženi maštovitim perom Stevana Sremca, ovekovečili su njegovo ime i duh. Kalča postade simbol prošlih vremena, sveukupne tradicije, našeg porekla i istorije, a posebno brojnih ljubitelja crvenog vina i boemskog nasleđa.
“ Prošli dani svih boema, iz rumenog vina zrače, pa uz pesmu i sećanje nazdravimo s vinom Kalče ”
Sjedinjeni u radosti izazvanoj prispelim emocijama, božiji nektar iz svrljiške Lipnice oplemenjen grožđem iz čitavog matejevačkog vinogorja i proslavljeni niški esnaflija i boem, stvoriše vino“Kalču” na radost svih onih kojima će ono činiti užitak, blažiti dušu i biti lek.
“ Dignimo čaše i snene oči sa pesmom što srcu godi, radost je tu, ljubav je tu, Kalča nas sreći vodi “
Skorašnji članci
