Bolesti, žučne kesice i žučnih puteva slobodnose može reći da više pripadaju gojaznim osobama i da im je gojaznost podloga. Takođe od ovih bolesti češće pate žene nego muškarci. Obično se radi o hroničnom oboljenju koje povremeno dobiva karakter akutnog. Promeni karaktera oboljenja znatno doprinosi prisustvo jednog, ili većeg broja kamenčića u u žučnoj kesici. Naime, u žučnom soku, koga jetra izluči u toku dana (1 litar za 24 časa), ima dosta holesterola, od koga se pod nenormalnim uslovima, kristalisanjem i taloženjem stvaraju žučni kamenčići. Oni draže sluzokožu kesice, odnosno žučnih puteva, pa tako dolazi do zapaljenja.
Zapaljenje žučne kesice održava se bolovima pod desnim rebarnim lukom, poremćajme u varenju hrane, a u akutnoj fazi bolesti i povišenom temperaturom.
Kakve će se sve dijetetske mere preduzeti zavisi od osnovnog uzroka oboljenja, a zatim i od trenutnog, da li akutnog ili hroničnog stanja bolesti.
Dijetetske mere kod akutnog zapaljenja žučne kesice (holecistit) i žučnih puteva (holangit).
Pri sprovođenju dijeto-terapije ovih bolesti, a naročito kada je praćena visokom temperaturom, treba primenjivati terapiju sličnu onoj za infektivne bolesti sa povišenom temperaturom. Dijete mora biti siromašna u mastima, da ne sadrži više od 30 do 40 grama belančevina, koje treba da vode poreklo od obranog mleka, a da pritom bude bogata ugljenim hidratima, mineralnim solima, sa dosta tečnosti i vitaminima D, K i B kompleksa. U ovakvom stanju bolesti neophodno je primenjivati i odgovarajuću terapiju (obavezno lekar) antibioticima.
Dijetetske mere kod hroničnog zapaljenja žučne kesice (Holecistit) i žučnih puteva (holongit).
Dijetetske mere treba sprovoditi u dva pravca: Prvo treba određenom restriktivnom dijeto-terapijom uticati na smanjenje telesne težine bolesnika, jer se u većini slučajeva radi o gojaznim osobama, a zatim se mora obezbediti dijeta, koja mora biti tako sastavljena da namirnicama koje su u njenom sastavu, ne otežavaju i pogoršavaju stanje bolesti.
Ako je oboljenje praćeno izrazitom gojaznošću, kalorijska vrednost dnevnog obroka može se smanjiti i do sub-bazalne vrednosti dijete (oko 1200 kcal). Ovo treba činiti radikalnim smanjenjem masti do vrednosti od 50 grama, ugljenih hidrata do 110 grama, ali pritom uz optimlno unošenje belančevina (80 grama), da bi se sprečila pojava oštećenja jetre. U slučajevima kada nije u pitanju gojaznost, kalorijska vrednost dnevnog obroka treba da bude oko 2.500 kcal, što se može postići dijetom koja obezbeđuje 70 do 120 grama masti, 220 do 350 grama ugljenih hidrata i 70 do 90 grama belančevina. Sadržal belančevina je od posebno velikog značaja, jer te optimalne količine ne samo da poboljšavju peristaltiku žučnih puteva i time olakšavaju isticanje žuči, već u isto vreme sprečavaju pojavu ciroze jetre. Masti, i pored toga što one služe kao osnovna materija za stvaranje holesterola, ne treba potpuno odstraniti iz ishrane (dijete), jer one pojačavaju peristaltiku žučnih puteva, pomažu oticanju žuči, a čime doprinose i otklanjanju sitnijih žučnih kamenčića iz žučnih puteva i žučne kesice.
Međutim, one namirnice koje su izrazito bogate holesterolom, kao što su mozak, riblja ikra, iznutrice (bubreg, jetra), i žumance jajeta, treba zabraniti. Takođe i sva ona jela koja mogu izazvati „žučne napade“, kao što su masna jela, jako začinjena i posebno ljuta jela, zatim masno svinjsko meso i jaka, žestoka, alkoholna pića, treba isključiti iz ishrane. Namirnice koje učestvuju u dnevnom obroku treba da sadrže optimalne količine liposolubilnih vitamina A, D, E i K . Ovo iz razloga, što je obično hronično zapajenje žučne kesice i žučnih puteva, praćeno poremećajem u apsorpciji masti, pa prema tome i ovih vitamina.
Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku.
Žitarice. Preporučuje se dvopek načinjen od belog ili crnog brašna, a kao zamena moguć je i prepečen hleba od istog brašna.
Meso i jaja. Preporučuje se upotreba kuvanog, ili na žaru pečenog posnog mesa mladih toplokrvnih životinja, ptica i riba. Ali, strogo je zabranjeno konzumiranje masnih i prženih mesa. Jaja sa žumancetom pojačavaju peristaltiku žučnih puteva, i mogu se umereno koristiti u obliku krema ili u testu. Međutim kako pojedini bolesnici imaju osetljivost na ovu namirnicu (kuvana i pržena jaja), to treba smatrati individualnom indiosinkrazijom (preosetljivošću).
Mleko i mlečni proizvodi. Iz ove grupe namirnica treba koristiti obrano mleko, kao i proizvode načinjene od njega. Punomasne stare sireve treba izbegavati.
Masti. Iz ove grupe prednost imaju biljn ulja i maslac. Njih treba koristiti tako da se njima, preliva obareno povrće dok je još toplo.
Povrće. Prednost treba davati povrću koje se može jednostavno pripremiti i konzumirati u obliku pirea. Leguminoze treba zabraniti, kao i upotrebu kupusa, karfiola, kelerabe, luka i prženog krompira.
Voće. Slobodno se mogu jesti sve vrste voća, osim svežih jabuka i dinja. Posebno treba piti voćne sokove od sočnog voća, Takođe su preporučivi i kompoti.
Šećerni koncentrati. Dopuštena je upotreba svih vrsta šećernih koncentrata, izuzev onih koji sadrže velike količine masti kao što je čokolada.
Napici. Posebno se preporučuje korišćenje mineralnih voda, bilo toplih ili hladnih, ujutro po ustajanju i uveče pre spavanja, zato što one doprinose isticanju žuči, odnosno ispiranje žučnih puteva. Takođe ih treba piti i danju između obeda. Dopušteno je i konzumiranje blagih čajeva, boze, kao i slabe kafe u manjim količinama. Korišćenje jakih alkoholnih pića treba zabraniti.
Začini. Strogo je zabranjena upotreba jakih začina koji mogu da dovedu do poremećaja u varenju i do žučnih napada (paprika, biber, senf, sirće).
Kako kod hroničnog holecistita može lako da dođe do dispepsije, važno je napomenuti da odabrane namirnice moraju biti tako pripremljene i termički obrađene, da ih organizam može lako iskoristiti. U ovoj dijeto-terapiji je važan i raspred obeda. Obedi treba da budu sa malim sadržajem hrane, što znači da ih treba rasporediti na osnovu potrebnih kolčina hrane u dnevnom obroku. Ako to količine zahtevaju, može ih biti i 6 do 8, u toku dana, pritom hrana mora biti dobro sažvakana. Po uzimanju hrane prepručuje se kratki odmor, a noćno spavanje bi trebalo da traje od 8 do 9 sati.
Posebne dijetetske mere treba sprovoditi sve dok se ne otkloni uzrok hroničnog zapaljenja žučne kesice i žučnih puteva, ne ukloni eventuelni kamen, ili prestane nastla infekcija.