Dijeto-terapija:
Nastajanje kamena u bubregu i mokraćnim putevima (urolitijaza), u tesnoj je vezi sa nutritivnim činiocima (hranom koju unosimo u svoj organizam). Način nastajanja kamena nije tačno objašnjen, ali je sigurno da u njegovom nastajanju mnogi faktori imaju udela. Smatra se da i nasledni fakorima ima značajnog udela, stim da pojavi nastajanja kamenca mogu doprineti nedostatak vitamina A i D u hrani, odnosno organizmu, znatno povećana koncentracija mineralnih soli u mokraći. Ovo se objašnjava u slučajevima osteomalacije, hipervitaminoze D, i acidoze, koje su praćene povećanim izlučivanjem kalcijuma putem mokrće, odnosno povećanom koncentracijom njihovih soli u mokraći. Pojavi mokrćnih kamenaca mogu doprineti i bolesti kod kojih se mokraća zadržava u mokrćnim kanalima i gde je njeno izlučivanje otežano, kao i kod infekcija mokraćnih puteva. Njihovom analizom je utvrđeno da se najčešće radi o jedinjenjima kalcijuma i magnezijuma, sa mokraćnom, oksalnom, fosfornom i ugljeničnom kiselinom.
Dijatetske mere su jako korisne u profilaksi ovih oboljenja. Pravilnom ishranom i primenom dijeto-terapije, u slučaju kada kamenčići postoje, možemo, menjajući reakciju mokraće da dovedemo do rastvaranja i izlučivanja tih kamenčića. U isto vreme, promenom reakcije mokraće, onemogućavamao razmnožavanje bakterija koje izazivaju zpaljenje i pritom znatno komplikuju osnovnu bolest.
DIJETO-TERAPIJA KOD URATURIJE
Pod uraturijom se podrazumeva prisustvo kristala mokraćne miseline u mokraći. Ovi kristali imaju romboidni oblik. Reakcija mokraće pri uraturiji je kisela. Prisustvo urata, bilo da se radi o kristalima ili amorfnim solima, može da se zapazi posebno kada se mokiraća ohladi. U slučaju kada se mokaća zagreje, ili joj se doda neka alkalija, kristali mokraćne kiseline se lako rastvaraju.
Dijatetske mere kod uraturije imaju pre svega karakter profilakse, a sastoje se u sledećem:
– U ishrani treba zabraniti upotrebu namirnica koje su bogate purinima i nukleoproteinima, kao što su iznutrice i meso.
– Treba povećati unos namirnica čiji pepeo ima alkalnu reakciju, odnosno onih namirnica koje povećavaju alkalnu rezervu u krvi i čine mokraću alkalnom. Sve ovo ukazuje da ishrana u principu treba da bude lakto-vegetarijanska (mleko, voće i povrće).
– Ishrana kod uraturije mora biti bogata tečnostima. Poželjno je davati što veće količine alkalnih mineralnih voda i svežih voćnih sokova.
– Treba takođe nastojati, da sadržaj vitamina u hrani (dnevnom obroku) i napicima bude što veći, a posebno vitamina A, D i C.
DIJETO-TERAPIJA KOD OKSALATURIJE
Oksalaturija podrazumeva prisustvo kristala kalcijum-oksalata u mokraći. Ti kristali mogu biti u obliku sitnih čestica (kristala), ili u obliku većih kristala i kamenčića. Mokraća u kojoj se nalaze soli kalcijum-oksalata je obično kisele reakcije, ali se oni mogu naći i u alkalnoj i u amfoternoj mokraći.
Dijatetske mere kod oksalaturije sastoje se u sledećem:
– Iz ishrane treba isključiti namirnice koje sadrže mnogo oksalata, kao što su spanać, paradajz, pasulj, krompir, čokolada, kakao, čaj. Treba takođe zabraniti unošenje većih količina ugljenih hidrata. Ovo iz razloga, jer se oksalna kiselina može stvarati i u crevima čoveka iz ugljenih hidrata pod dejstvom nekih crevnim mikroorganizama i kvasnih gljivica. Nikako pritom ne treba smanjivati unošenje kalcijuma, iako se oksalati izlučuju kao kalcijum-oksalati. Ovde se ustvari radi o neznatnim količinama kalcijuma neophodnim za stvaranje oksalata, a te se količine svakako mogu naći u organizmu, nezavisno da li se on unosi hranom ili ne.
– Treba povećati potrošnju hrane čiji pepeo izaziva alkalnu reakciju, a to praktično znači da dijeta treba da se sastoji od namirnica: mleko, povrće i voće. Svakako treba voditi računa da među ovim namirnicama ne budu one, koje u sebi sadrže velike količine oksalata.
– Treba povećati unošenje kalcijuma kako bi se jedan deo viška kalcijuma već u crevima sjedinio sa oksalnom kiselinom i time proizveo nerastvorljiv kalcijumoksalat, koji će se izlučiti stolicom.
– Tečnost treba da se unosi u većim količinama, a naročito alkalne mineralne vode, kako bi se promenom reakcije mokraće dovelo do lakšeg rastvaranja u njoj prisutnih kalcijumoksalata.
– Pravilnim odabirom namirnica treba što više povećati unšenje vitamina C, A i D.
DIJETO-TERAPIJA KOD FOSFATURIJE
Fosfaturija osnačava izlučivanje soli fosfata mokraćom. Soli fosfata se javljaju u obliku kristala romboidno-prizmatičnog oblika, ili u vidu amofnih soli mlečne boje. Reakcija mokraće kod fosfaturije jeizrazito alkalna. Retko se može desiti da se fosforne soli mogu naći u mokraći čija je reakcija slabo kisela ili amfoterna. Zakiseljavanjem mokraće vrlo brzo se može postići rastvaranje ovih kristala.
Dijatetske mere kod fosfaturije sastoje se u sledećem:
– Smanjenje sadržaja fosfornih soli u mokaći postiže se odabirom namirnica koje sadrže male količine fosfora, kao što su ribe i meso.
– Pri odabiru namirnica treba se odlučiti za one čiji pepeo ima izrazito kiselu reakciju, a to su od namirnica životinjskog porekla, jaja i mast, zatim šećeri i žitarice. Pritom treba značajno smanjiti učešće namirnica čiji pepeo ima alkalnu reakciju, kao što su mleko voće i povrće. Sve ovo ukazuje da treba primenjivati acidirajuću dijete.