Kada organizam ne dobija dovoljnu količinu energetskih materija, ugljenih hidrata i masti, posebno kada gladuje u energetskom smislu, javljaju se znaci pothranjenosti. U slučajevima kada je kalorijska vrednost hrane nedovoljna, organizam je primoran da svoje energetske potrebe podmiruje razgrađivanjem sopstvenih energetskih rezervi (masti), a kada i njih potroši primoran je da razgađuje svoje beančevine, prvo iz mišićnih tkiva, a zatim i izunutrašnjih organa. To znači da se prvobitno energetsko gladovanje konbinuje sa proteinskim gladovanjem, te tako nastaje pojava negativnog azotnog bilansa. Kakve će posledice nastati kada je orgnizam izložen gladovnju zavisi pre svega, od stepena uhranjenosti na početku gladovana, t.j od količine energetkih rezervi u organizmu, zatim od težine deficita u energetskim materijama, kao i od dužine trajanja gladovanja. Hronično gladovanje u vidu energetskih materija praćeno je sledećim promenama u organizmu: gubitkom telesne težine, opadanjem mšićne snage, opštom slabošću, lakim zamaranjem, preosetljivošću na hladnoću, vrtoglavicom, čestim mokrenjem, izraženom seksualnom slabošću, poremećajem u ovarijalno-menstrualnom ciklusu kod žena, psihičkim poremećajima, depresijom i stalnim osećajem gladi, pa i čestim halucinacijama dobrog jela. Pored toga izražena je i potreba organizma za zadržavanjem nenormalno velike količine vode u tkivima, odnosno međućeliskim prostorima. Gladovanje smanjuje i broj crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina u njima. Takođe smanjenjem unošenja belančevina ishranom, dolazi do smanjenja osnovnog metabolizma i smanjenja krvnog pritiska. Pothranjenost je praćena smanjenjem opšte odbrndbene sposobnosti organizma prema infekcijama. Ako je gubitak telesne težine do 10 %, govori se o lakšem obliku pothranjenosti, ako je on veći od 30%, onda se radi o teškoj pothranjenosti.
U današnje vreme skoro, pa da je čudno govoriti o pothranjenosti. Hrane je, bar kod nas u izobilju. Ona je dostupna svima, čak i onima sa najmanjim primanjima, pa su slučajevi relne pothranjenosti zbog siromaštva, retki, odnosno nema epidemije i njene masovne pojave. Međutim, ne tako retko se ona jalja iz želje za posebnim estetskim izgledom, te bez saveta i kontrole nutricioniste ili lekara, često dolazi do neželjenih posledica koje mogu biti štetne po zdravlje i funkcionalnu sposobnost organizma. U takvim slučajevima neophodno je njozbiljnije upozorenje, svima koji bez preke potrebe svoje zdravlje podređuju sumljivom estetskom izgledu.
dr. Predrag B. Nenadić,dipl.nutricionista