Crveno vino

Srce, ljubav i vino su neodvojivi. Njihova međusobna uslovljenost je tolika da oni jednostavno pretstavljaju jedan neraskidivi začarani krug. U tom krugu sve ima svoje mesto i svoju funkciju. Ako nema ljubavi neće biti ni vinograda, a niti grožđa, pa ni božanstvenoga nektara. Taj nektar, to vino čini  naše srce i telo zdravim, kako bi ono moglo da dalje emituje  i daruje ljubav. Jedno drugome nesebično pomažu da bi opstali i čarima svojim čarobnim pothranjivali neiscrpnu energiju, duševnu i svaku drugu kojom nam ukazuje na način da svim bićem prepoznamo lepotu življenja.

Vino je hrana, lek i otrov, samo popijena količina tog nektara odlučuje kojoj kategoriji vrednosti će nas opredeliti. Kada ga doživljavaš kao lek, on  traži jednu čašu, kao i hrana možda i dve, a ako nemaš mere onda i saveti tu ne vrede. Bitni su tu i uslovi u kojima ga konzumiraš, posebno sa kime ga piješ, te način kako ga doživljavaš, pa kako ga vidiš, kako osećaš njegov miris i ukus, a posebno kako na njega reaguje tvoja duša. A ona  sabira sva prethodna saznanja, pa kada ona već proceni, odluči i donese svoj konačni sud, tada tek tvoje telo reaguje i postupa po njenom nalogu.

Od saznanja da postoji, pa i ranije ljudi se slade i uživaju u vinu. Proglasili su ga spektakularnim „pićem bogova“ sve sa  željom da mu dostojanstveno odaju svo priznanje i veliku zahvalnost za svakojaku lepotu i užitak koji mu ono daruje. Uživajući u toj lepoti mnogi oni moćni, kraljevi, carevi i  sva gospoda prestižna, pohitali su da ga prisvoje  samo za sebe te mu i ime nadenuše sa epitetom da je za „bogove“.  Ali fala gospodu  plemenitom  i ostali smrtnici preuzeše da se vinom slade i hrane svoju dušu. Doduše mnogi mu sluge postadoše u toj nameri da ovladaju njime. Vinograd i loza roditelji vinovi, traže negu i posebnu pažnju. Zahtevaju da se pazi da se mazi te da mu se ispunjavaju svakojaki prohtevi. U tom pa sada već i titranju ono se i razmazilo, te uz dozvolu bogova sebi odredilo i pijedastal na kome se uzdiglo i sa svim počastima posebnim i uz razne hvalospeve, dično uživa.

Od davnina ljudi su koristili vino kao lek i davali mu poseban značaj. Vremenom sa sve većim saznanjima o sastavu vina i o njegovim vrednostima, čovek je uvideo i njegov uticaj na lično zdravlje. Pripisivane su mu svakojake moći i one realne, istinske sve do onih neverovatnih i skoro sanjarskih. Sama nauka je vremenom dokazala niz značajnih uticaja koje vino, a posebno ono crveno i crno imaju na pojedine organe i funkcije čovečijeg organizma.

Vino ima značajne nutritivne vrednosti i stoga se vremenom ustalilo mišljenje, koje je u nekim krajevima gde pravljenje vina zauzima kultnu poziciju preraslo u običaj i pravilo, da je njegovo konzumiranje u toku jela od posebnog značaja za varenje hrane, a pritom i za pravilnu ishranu.  Stoga i mnogi svetski poznati nutricionisti preporučuju da se ovaj posebno hranjivi i po sve korisni napitak obavezno koristi u toku jela. Svojom kiselinom vino dostiže nivo kiseline želudačnog soka i tako doprinosi boljem varenju. Iz ovoga su proizišla mnoga pravila koja objašnjavaju koje vino treba piti i uz koja jela. Vino nije posebno bogato proteinima (0,10%), ali ima ugljenih hidrat (0,80 %)iz kojih se rađaju šećeri i to najviše dekstroza. Ima i glicerola i naravno alkohola. Opšte je poznato da 20-30 grama ovih alkohola dnevno u ishrani čoveka, smanjuje mogućnost srčanog udara za 40%. Od vitamina u vinu su prisutni A,B i C. Posebno treba naglasiti da je B vitamin u vinu postojan i jako stabilan, te da se njegova vrednost ne gubi sa starenjem vina. Vino ima 68 k/cal na 100 grama, pa stoga ne pretstavlja neki veliki izvor energije.

Vino je antiseptik i regulator je mnogih procesa u organizmu, a pre svih govori se o znatnom uticaju vina i njegovih sastojaka na funkcionalni rad srca i krvotoka kao i čitavog nervnog sistema. U poslednje vreme posebno se napominju  neka nova naučna  saznanja, pristigla iz naprednog sveta, koja naročito naglašavaju bitan uticaj crvenih i crnih vina, na smanjenje mogućnosti nastanka raznih, danas opasnih kancerogenih oboljenja. Umerena svakodnevna konzumacija crvenog i crnog vina smatra se opravdanom i svakako dobrodošlom po ukupno ljudsko zdravlje. Grožđe sadrži posebno moćne  antioksidante, koji u stalnoj borbi protiv slobodnih radikala u znatnoj meri štite organizam i pritom ne daju da dođe do oštećenja ćelija. Crveno vino je izuzetno bogat izvor snažnih antioksidanata koji uključuju flavonoide i polifenole. Flavonoidi a posebno resveratol su osnovni antioksidanti koji se nalaze u crvenom ili crnom vinu.                        

*Flavonoidi su biljni antioksidanti. U crnom i crvenom vinu su najzastupljeniji antocijanidi koji se nalaze u opni ploda grožđa i daju mu tamnu, skoro ljubičastu boju. Što je vino tamnije to je i koncentracija ovih elemenata veća. Upravo oni pomažu čovečijem telu da se uspešno bori protiv opasnih kancerogenih, virusnih i alergiskih napasti.

* Resveratol je veoma važna konponenta koju biljke stvaraju kao zaštitu od gljivica. Spada u grupu polifenola koji su poznati kao jako dobri antioksidanti. Resveratol kao snažni antioksidant koji se u velikoj količini nalazi u grožđu, može se slobodno smatrati ključnim sastojkom u crnom odnosno crvenom vinu. On je u stanju da spreči razvoj ćelija raka, a naročito raka dojki kod žena. Takođe on nudi već posebne kardiovaskularne beneficije koje nas značajno štite od arteroskleroze. Snaga crnog i crvenog vina leži u dužini njegove fermentacije, posebno ako se ona obavlja u celom plodu, pucetu, zrnu sa kožom, odnosno opnom samog ploda. Na ovaj način plod grožđa predaje ogromnu količinu resveratola vinu. Sama opna ili koža puceta grožđa, ploda, sadrži ključne nivoe ukupnih antioksidanata koji pružaju sve one blagotvorne efekte po zdravlje čoveka.

Resveratol ima ključnu ulogu u funkcionisanju srca i krvnih sudova, jer on značajno sprečava oštećenje krvnih sudova, smanjije nivo lošeg holesterola, a posebno uspešno sprečava stvaranje opasnih krvnih ugrušaka, tromba. Resveratol iz  crvenog vina uništava ćelije koje imaju oštećeni DNK-a i koje opasno prete da bi mogle da se pretvore u one po ljude kobne, kancerogene ćelije. On takođe uspešno senzibilizira ćelije raka prostate, te im tako omogućava lakše i moguće lečenje. Naučno je dokazano i u praksi potvrđeno da ima isti uticaj i na ćelije melanoma, te da je sama terapija radijaciom mnogo uspešnija ako se uporedo sa terapijom pije umerena koičina crnog ili crvenog vina.

Crveno vino sa svim svojim supstancama, kao i sa hiljadama raznih hemijskih spojeva od kojih je svakako najznačajniji resveratol, blagotvorno deluju na čitav čovečiji organizam. Njegova moć u sprečavanju nastajanja kamena u žuči i bubrezima je naučno dokazana i primenjena.

Crveno i crno vino posebno smanjuju formiranje takozvanog amoloidnog plaka, za koji se smatra da znatno oštećuje ćelije mozga i ubrzano doprinosi razvoju opasne i slabo izlečive  Alchajmerove bolesti. Umerena količina crvenog vina koja se  konzumira noću, pomaže opuštanju i bitno oslobađa od stresa, jer značajno usporava aktivnosti u nervnom sistemu, a posebno je aktivan afrodizijak naročito kod žena. Umerene količine crvenog vina su veliki stimulans za libido.

U postupku fermentacije grožđa stvara se posebno važna elagična kiselina. Vino koje je odležalo u hrastovim buradima ima veći potencijal ove kiseline, jer se ona konzervirala u samom drvetu. Sa godinama tako nataložena ona postepeno  prelazi u vino. Ova elagična kiselina je veliki saborac u borbi protivu ćelija raka i sprečavanju njegovog nastanka.

Posebnu vrednost crvenom vinu daruje i kvercetin, još jedan poseban i posebno koristan sastojak u crvenom vinu, za koji savremeni naučnici tvrde da je ubica ćelija raka, a posebno onim iskazanim na debelom crevu.

Značajno je naglasiti i to da je grožđe koje je odgajano na većim nadmorskim visinama u dužim periodima hladovine i većoj vlažnosti vazduha, ima znatno veći i  bogatiji sadržaj  kvercetina, nego ono koje sazreva pri dugotrajnom, stalnom zračenju sunca i u sušnim područijima.