Kada se spomene pravilna ishrana, posebno među onima kojima to nije osnovna struka, te kada počne razgovor na tu temu, malo ko da ne spomene slobodne radikale i obavezno ih okrivi za glavne uzročnike mnogih, danas u svetu prisutnih bolesti. U novije vreme te optužbe se nisu drastično smanjile, ali su se svele i koncentrisale na one degenerativne (Alchajmerovu, Parkinsonovu bolest, mišićnu distrofiju, kardiovaskularne bolesti, artritis i još mnoge, posebno kancerogene bolesti), kao i na proces starenja ili produžavanja vitalnosti života. Slobodni radikali s jedne strane i antioksidansi s druge, „kao dva ovna na brvnu“, vrlo često predstavljaju i glavnu temu u isticanju važnosti sprovođenja pravilne ishrane. Imam utisak da se većina plaši od tih slobodnih radikala kao „đavo od krsta“, jer ako u nekoj reklamnoj poruci za pojedine lekove ili suplemente ne stoji da je taj proizvod dobar i uspešan u borbi protiv slobodnih radikala, kao da i nije vredno pomena. A da li je to baš tako?
Slobodni radikali su neizostavni delovi života u svakom organizmu, jer nastaju u prirodnim procesima koji se odigravaju u ljudskom organizmu, i od kiseonika koji mi udišemo. To su nestabilni atomi ili molekuli nastali kao produkt metaboličkih procesa, stresa, ili su dospeli iz okruženja i imaju nesparen slobodni elektron koji teži da se spari s drugim elektronom. Potom tako sparen on oštećuje druge ćelije i vrši njihovu oksidaciju. Molekul koji u tom procesu ostaje bez elektrona, i sâm postaje slobodni radikal. Oni su u stvari reaktivna vrsta kiseonika. U čovečjem organizmu, slobodni radikali imaju i svoju korisnu funkciju. Sve dok su u ravnoteži i dok je njihova produkcija kontrolisana, oni pomažu organizmu u borbi protiv raznih infekcija i bolesti, pod uslovom da svojom visokom koncentracijom ne izazovu oksidativni stres s dužim trajanjem. U prirodi slobodnih radikala je da nanose štetu tkivu i ćelijama u kojima nastaju. Ali, sve te optužbe da su oni jedini krivci za nastajanje bolesti i nisu sasvim tačne. Moram posebno da napomenem da slobodne radikale unosimo u svoj organizam nečistoćom koja nas okružuje, zagađenim vazduhom – smogom, a veoma često i higijenski neispravnom i oštećenom hranom. Kao što su produkt života u čoveku, tako su slobodni radikali produkt života i u drugim živim bićima. Ima ih u voću i povrću i mesu, naravno. Ako ne kontrolišemo pravilno sve životne namirnice koje unosimo u svoj organizam, onda ćemo ih unositi i dodatno disbalansirati njihov odnos u sopstvenom telu. Svaka oštećena namirnica, svaka fleka na plodu ili unutar voća i povrća nosi slobodne radikale. Koliko se neka osoba više hrani neispravno i živi u zagađenoj sredini, to ona unosi dodatno slobodnih radikala u svoje telo.
dr. Predrag B. Nenadić, dipl.nutricionista