Kalorije: Kako je smanjenje kalorijske vrednosti dnevnog obroka obično praćeno i smanjenjem krvnog pritiska, kod akutnog nefrita (najmanje u prva dva tri dan), treba smanjiti energetsku vrednst dnevnog obroka na minimum. Praktično, u toku prva tri dana ove dijeto-terapije bolesnik treba da gladuje, a to iz razloga, što je u tim prvim danima bolesti tolerancija prema hrani veoma smanjena (gubitak apetita, muka i često povraćanje). Prvih nekoliko dana bolesniku treba davati samo voćne sokove, pire od voća, šećerne koncentrate u obliku grožđanog šećera najviše, ali se mora voditi računa da energetska vrednost ne bude povećana i da ne prelazi 1000 kcal. Praksa je pokazala, da se posle pet dana takva voćna dijeta može dopuniti mlekom (Karell-ova dijeta), sve do kalorijske vrednosti dnevnog obroka do 1800 cal, i da se pritom količina unete tečnosti kreće u rasponu od 1200 do1500 ml. dnevno. Tek u fazi oporavka energetska vrednost dnevnogobroka može biti povećana do granice između 2300 i 2400 k.calorija.
Belančevine: Količina belančevina koja se u toku jednog dana razgradi, treba da dude mera koja mora biti sadržana u dnevnom obroku. Ovo se odnosi na prve dve nedelje lečenja, a kasnije (druga-četvrta nedelja) se sadržaj belančevina u dnevnom obroku postepeno povećava do 20-40 grama, sadržano u okviru dnevnog obroka od 1800 k.calorija. Posle mesec dana, ova energetska vrednost dnevnog obroka se povećava na 2300-2400 k.cal, kao i sadržaj belančevina koji može biti između 60 i 80 grama.
Pri određevanju kolčine belančevina pre svega treba voditi računa o koncentracionoj moći bubrega, te se sadržaj belančevina može toliko povećavati, koliko je ta koncentraciona moć bugrega veća. Povećanjem sadržaja belančevina u ishrani, povećava se i osmotski pritisak u krvi, a time se smanjuje mogućnos pojave otoka. Izlučivanje belančevina mokraćom (albuminurija) ne znači da treba odmah smanjiti unošenje belančevina hranom, naprotiv, ako je koncetracijska moć veća i dobra treba povećati količinu belančevina u dnevnom obroku. Ove sve iz razloga kako bi se brže nadoknadio gubitak belančevina izlučenih mokraćom. Ali, ako je koncentraciona moć smanjena i postoji realna mogućnost nagomilavanja ureje u krvi, odnosno do pojave uremije, tada količinu belančevina u dnevnom obroku treba obavezno smanjiti.
Mineralne soli: Praksa je pokazala, da preterano unošenje kuhinjske soli, natrijum-hlorida, povećava mogućnost nastajanja edema (otoka) kod onih obolelih od bolesti bubrega. Zato je, kao prvi korak terapije kod nefrita, neophodno smanjiti unošenje kuhinjske soli do granice ispod 2 grama dnevo, a naročito ako je koncenracijska moć bubrega, odnosno normalno izlučivanje soli smanjena. Pod uslovom da je stanje bolesti takvo, da se mora primeniti najstroža restrikcija kuhinjske soli, tada se umesto natrijum-hlorida može dati zamena u obliku kalijum-citrata. Takođe se u isto vreme treba povećati unos namirnica koje imaju pepeo alkalne reakcije, kako bi se ublažilo štetno dejstvo kiselih proizvoda nagomilanih u organizmu.
Voda: Kako je kod nefrita sposobnost bubrega da izlučuje vodu bitno smanjena, svako prekomerno unošenje tečnosti dovodi do pojave, odnosno pojačanja otoka. Zato je potrebno obavezno smanjiti količinu tečnosti do one vrednosti, koja odgovara količini mokraćom izlučene tečnosti, a sve to pod uslovom da je koncentraciona moć bubrega očuvana. Ako pak ta moć nije očuvana i postoji opasnost od nastajanja uremije, onda količinu tečnosti ne treba smanjivati.
Vitamini: Kako je kod akutnog nefrita povećano nagomilavanje tečnsti u tkivima, i pritom značajno smanjena otpornost organizma prema infekcijama to lako dolazi do procesa raznih zapaljenja. Ovo se dešava u potkožnom i dubinskom tkivu, a i u unutrašnjim organima. Da bi povećali otpornost organizma i njegovo odbrandbenu moć, neophodno je da dnevni obrok sadrži što veće količine hidrosolubilnih vitamina, a to posebno vitamina C, a od liposolubilnih, naročito vitamina A.