Dijeto terapija:
Pod hipertenzijom se podrazumeva povećani krvni pritisak. Kod zdravih mlađih ljudi, maksimalni ili sistolični pritisak iznosi oko 120 mm Hg,a minimalni ili dijastolični, oko 80 mm Hg. Sa godinama ovaj pritisak raste, tako da kod osoba preko 65 godina starosti sistolični pritisak iznosi 160 mm Hg, dok dijastolični treba da bude oko 90 mm Hg. Ovde svakako da ima i odstupanja zbog različitih faktora, tako datreba biti oprezan u donošenju suda o stanju pritiska. Zato se pri oceni stanja krvnog pritiska pre svega govori o dijastoličnom (donjem pritisku). Kod lakog stanja povišenog pritiska on iznosi od 90 do 110 mm Hg, kod srednjeg od 110 do 13o mm Hg, dok se o teškom stepenu hipertenzije može govoriti ako je dijastolični pritisak dostigao preko 130 mm Hg.
Uzroci hipertenzije su mnogobrojni, javlja se kao simptom neke bolesti, ili pak kao nasledni faktor, dok veoma često uzročnik je i spoljna okolina u kojoj čovek živi i radi. Posebno su to nerviranja i stresne situacije, kao i savremeni tempo života. U situaciji kada se uzrok hipertenzije ne može otkriti, a to se dešava veoma često, onda se govori o esencijalnoj hipertenziji.
Pored znanih i neznanih uzroka hipertenzije, oni nažalost najčešći su vezani za ishranu čoveka. Postoji jaka korelacija između telesne težine i krvnog pritiska, što znači da je gojaznost najčešći uzrok hipertenzije, mada se povišeni pritisak može pojaviti i kod mršavih, ali veoma retko. Stalno povećani krvni pritisak vremenom dovodi do popuštanja srčanog mišića, odnosno do srčanih slabosti. U isto vreme postoji i opasnost od krvarenja u unutrašnjim organima, naročito u mozgu i srčanom mišiću, koja se mogu završiti smrtno, ili ostaviti trajne posledice na opstu funkcionalnu sposobnost organizma.
Nekontrolisana upotreba masti i šećera u ishrani je uzrok povišenom krvnom pritisku, ali i povećani unos kuhinjske soli takođe.
Osnovni principi sastavljanja dijete kod hipertenzile, pod uslovom da nije praćena nekim sekundarnim pojavama koje zahtevaju poseban režim ishrane (bubrežna i srčana oboljenja), sastoje se u sledećem:
– Smanjeni unos energetskih materija (calorijska vrednost dnevnog obroka), da bi se omogućila korekcija telesne težine i ista približila idealnoj. Ovo znači da, ako se radi o gojaznim osobama, treba primenjivati restriktivnu dijetu za mršavljenje.
– Smanjiti unošenje kuhinjske soli do vrednosti manje od 2 grama dnevno. Ova mera nije neophodna ako je natrijum u krvi u dozvoljenim granicama i ako nema edema (otoka).
– Sadržaj belančevina u dnevnom obroku ne treba a bude manji od 1 g, na kg. telesne težine, pod uslovom da polovinu treba da čine belančevine životinjskog porekla.
Dnevni obrok mora da bude umeren u sadržaju svih hranjivih sastojaka, takođe i u sadržaju vode, stim da je sadržaj nekih hranjivih vrednosti (belančevina) optimalan.
Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku.
Žitarice: Crni hleb od celog zrna pšenice, ili beli, obogaćen oligo elementima i vitaminima u manjim količinama.
Mleko i mlečni proizvodi: Obrano mleko, jogurt, kiselo mleko i mladi neslan sir. Zabranjeni: Puter, punomasni sirevi, kajmak i margarin.
Meso i Jaja: Posno i mlado meso od, živine, teleće, juneće, jagnjeće i meso ribe, kuvano i dinstano. Blage supe od povrća i mladog mesa. Treba potpuno isključiti iz jelovnika: Svinjsko meso, iznutrice, suhomesnate prerađevine i konzervirane namirnice, kao masne i začinjene čorbe i supe. Od jajeta je dozvoljeno konzumiranje belanceta, dok je žumance zabranjeno. Posebno je zabranjena upotreba majoneza.
Masti: Vidljive mati treba isključiti, a ulja svesti na što je moguće manju meru, osim kada je to neophodno radi popravljanja ukusa jelu. Ulja kao preliv preko povrća ili salata. Zabranjeno je jesti pohovana i pržena jela na bilo kojim masnćama.
Povrće: Povrće svih vrsta i boja, u odgovarajućim količinama (prema potrebama organizma i telesnoj težini). Sirovo i kao deo salate, dok kuvano treba konzumirati do tri puta nedeljno.
Voće: Sve vrste voća pod uslovom da nije sa velikim procentom šećera. Prednost ima bobičavo voće.
Šećeri i šećerni koncentrati: Slatkiše treba svesti na najmanju moguću meru i to one bez veštačkih zaslađivača. Povremeno i u manjim količinama se mogu jesti suvi kolači bez masti. Treba se kloniti: belog šećera, pudinga, sladoleda, torti, đemova i mermelade, kao i čokolade.
Napici: Preporučuju se voćni sokovi bez šećera, blagi čajevi, limunada i slaba kafa (najviše dva puta dnevno), kao i tečnosti do 1,700 ml/dnevno. Poželjna je i čaša (2 dl) crnog vina dnevno. Prekomerna upotreba alkoholnih pića je zabranjena.
Začini: Preporučuju se blagi začini i mirođije, peršun posebno, jer je potrebno njima popraviti ukus jela. Što je više moguće smanjiti upotrebu soli. Upotreba jabukovog sirćeta i limuna je dozvoljena i preporučiva.
Celokupna količina hrane dnevnog obroka treba da se podeli u pet do šest manjih obeda, kako bi organizam mogao pravilno da iskoristi sve energetske, gradivne i zaštitne materije. Količina unete tečnosti ne treba da bude veća od one, koju organizam u toku dana izluči mokrenjem, jer se smatra da organizam iz čvrste hrne i oksidativnim procesima nadoknađuje svu onu vodu koju gubi preko pluća, kože i fecesa. Posebno se mora voditi računa, da je izostavljanje natrijuma u dugom vremenskom periodu opasno po rad bubrega, te postoji opasnost od njihovog otkazivanja i nagomilavanja ureje u organizmu onih osoba kod kojih već postoji oštećenje bubrega.