Bolesti koje i ne smatramo bolestima, toliko su česte, da skoro nema čoveka koji se sa njima nije hvatao u koštac. Bilo da su deca u pitanju ili pak odrasli, a posebno oni najstariji, malo nepažnje i eto ih. Posebno u prelaznim periodima godišnjih doba, između jeseni i zime i zime i proleća. Veoma često neozbiljno shvaćena, ovakva zdravstvena stanja u ljudskom organizmu mogu neplanirano da dovedu do veoma ozbiljnih komplikacija. Zbog prehlade, gripa ili nazeba, mnogi i ne idu po pomoć kod lekara, većinom se leče tradicionalnim načinom i lekovima prirodne medicine. Dosta tečnosti, vode i supa, a tu su i čajevi, razne obloge, vitaminska pomagala i obavezno ležanje, jer kroz odmor organizam treba lakše da se izbori sa tegobama. Posle dobrog preznojvanja i tople kupke, ponovo ste na nogama. Ima i onih tumačenja da grip, prehlade i nisu neka bolest, već prirodno homeostazno stanje organizma i potreba da se u određenim periodima organizam očisti i sam izbori za jačanje imuniteta. Čak i temperaturu ne treba po svaku cenu veštački skidati, već pustiti da se organizam sam izbori i vrati u stanje sdravlja. To morate da odležite šest do deset dana, pa lečili se ili ne, bilo kakvom terapijom. Terapija može samo da ublaži te simptome. Ovo svakako ne važi za one u poodmaklim godinam života kod kojih je imunitet organizma oslabio u prirodnom procesu starenja.
Sve u svemu nijedno od ovakvih stanja nije prijatno i stvara tegobe koje ponekad i potpuno parališu funkcionalnu sposobnost organizma. U ovakvim situacijama posebno mesto pripada režimu ishrane. Kod akutnih bolesti kraćeg ili dužeg inteziteta, a naročito u situacijama praćenim povišenom telesnom temperaturom, ona je najvžnija mera u toku lečenja, kao i u toku oporavka. Naime, potrebe organizma u toku ovih bolesti veće su, kako u pogledu energetskih, a tako i u pogledu gradivnih i zaštitnih materija. Pogrešno je zastarelo tumačnje da se u situacijama ovakvih stanja, primenjuje dijetoterpija indentična onoj za mršavljenje.
U tom smislun treba posebno obratiti pažnju na sledeće:
– Tolerancija prema hrani je jako smanjenja usled febrilnih stanja, pa bolesnik često ima osećaj malaksalosti, bolove i mišićima, muku i gađenje na nju, pa je neophodno obratiti pažnju na apetit.
– Usled obilatog znojenja dolazi do gubitka vode, a sa njom i vitamina i mineralnih soli. U dijetoterapiji sve ove materije moraju biti odekvatno nadoknađene.
– U ovakvim stanjima osnovni metabolizam je povišen do vrednosti 30-50 % iznad normale što uslovljava povećane potrebe organizma u pogledu energetskih materija za 20-30 %.
– Neka od ovih stanja uslovljavaju znatno ubrzane kataboličke procese, a što zahteva da se u dijetterapiji nadoknade pre svega gradivne materije, belančevine, kao i izuzetno važni vitamini i minerali.
– Usled pojačanog razgrađivanja azotnih jedinjenja (belančevine i masti), u organizmu dolazi do nagomilavana kiselih raspadnih proizvoda i do smanjenja alkalnih rezervi u krvi, a što se mora popraviti unošenjem odgovarjućih namirnica koje će taj narušeni balans u pH vrednosti ponovo uspostaviti i dovesti u normalu.
Morate dobro zapamtiti: Odbrmbena sposobnost organizma, a prema tome i prognoza jedne ovakve bolesti, zavisi pre svega od pravilnosti ishrane, odnosno od pravilne izbalansiranosti obroka i od kvantitativnog odnosa hranjivih i zaštitnih materija u njemu.
dr. Predrag B. Nenadić, dipl.nutricionista