Alkohol, korist ili šteta, zadovoljstvo ili nesreća, potreba ili balast, uvek na granici između poroka i leka. A sve u zavisnosti od toga ko i kako ga koristi i sa kakvim namerama. Mnogima koji uživaju u “mračnim čarima” alkohola i ne pada na pamet da pomisle kako je on slepi vođa i da ih vodi pravo u ambis. Doduše, možda i zanju, ali je on jači od njih i u njihovoj slabosti pronašao je svoju šansu da gospodari njihovim razumom. S obzirom na štetu koju pravi ljudima, mala je uteha za čovečanstvo da alkohol, pod uslovom da se koristi sa ciljem i u malim količinama i te kako može da koristi čoveku. To prepoznaju samo oni umni i u svemu umereni, svesni odgovornosti za svoje zdravlje. Na žalost po čoveka, veliki je broj onih koji u alkoholu tražeći utehu, izlaz iz mnogih nerešivih situacija, dodatnu snagu za svoje nereane ambicije, vide prijatelja koji će ih na kraju po pravili izdti i ostaviti na cedilu. Tačno je da ima momenata kada je on kao piće i koristan po čovekovo zdravlje, ali to su precizno kontrolisane situacije i veoma retke. I ona priča da pijemo dobra domaća alkoholna pića nije uvek realna. Veoma često, više nego što smo toga svesni, baš ta i takva domaća alkoholna pića mogu biti najopasnija. Nespretno i nestručno pravljena, posebno žestoka pića, sa nedozvoljenom količinom pojedinih štetnih supstanci, mogu dovesti do tragičnih posledica. Alkohol jeste hranjiv, ali ipak on nije hrana. Alkoholna pića ne sadrže u sebi dovoljno hranjivih sastojaka, belančevina, vitamona, minerala, ugljenih hidrata, da bi mogao da služi kao hrana. U većini slučajeva su to samo “prazne kalorije” koje ustvari doprinose da čoveku stvaraju umor, a ne snagu. Alkoholičari se uzimaju za primer iscrpljenih ljudi, bez volje i elana sa vidljivom depresijom. Alkohol ima veoma malo ugljenih hidrata koji kada se unose u organizam stvaraju lažnu sitost. Alkoholičari su uglavnom mršavi i pothranjeni ljudi, oni takođe imaju oštećenu sluzokožu želuca, pa unošenje hrane, koju nerado uzimaju, kod njih izaziva nove teškoće. Vajkaju se oni koji u alkoholu vide saveznika za svoju hrabrost ili razvoj ličnog intelekta. Tu zabludu plasiraju one “umetničke duše”ukazujući na mnoge slikare, pesnike ili glumce, koji su na kraju uz pomoć alkohola posrnuli u gubitku dostojanstva i okončavali svoj umetnički život u cvetu mladosti i moći. Varaju se mnogi koji alkohol uzimaju periodično, a prekomerno, da njima on ne šteti. Čak i u situacijama kada pre upotrebe alkoholnih pića dobro podmažete svoje organe za varenje nekom masnoćom i slasnim jelom, nemolte pomisliti da se ne možete napiti. Takvo stanje će vam samo odložiti muke pod uslovom da preterate u piću. Svaka količina izvan one od 0,03 dl za žestoka pića, ili jedne čaše od dva dl vina, pa i flaše piva, napominjem samo za zdrave osobe, je štetna i može biti opasna. Mnoge zablude rukovode ljude da u alkoholu vide prijatelja koji će im pomoći, u za njih ne rešivim situacijama. Nema tog stanja čovekovog organizma u kome je preterana, pa čak i sasvim malo iznad dozvoljenog, količina alkohola od koristi. Zabluda o polnoj moći, posebnom intelektualnom nadahnuću, dodatnoj snazi i samopouzdanju, na kraju donosi obavezno razočarenje. Kod prividne moći koju izaziva alkohol u organizmu se povećava nivo adrenalina, što stvara osećaj opuštenost, ali nivo napetosti i stresa se povećavaju. Alkohol direktno utiče na povećanje biološkog stresa u organizmu. Pijanstvo, i kada mislite da ne postoji opasno je po mnoge vaše aktivnosti, a pre svega za volanom i u situcijama kada treba da vos vodi razum, a ne fikcija. Kontinuirano korišćenje alkohola stvara zavisnost goru od svake droge i takođe teško izlečivu.
Umetnost je piti alkohol, a ne dozvoliti da on postane vaš gospodar, i ona pripada samo onima koji su svesni kakvu opasnost on nosi i kolika količina čuva njihovo zdravlje.
dr. Predrag B. Nenadić,dipl.nutricionista