Sva lepota prirode dolazi od njene tajanstvenosti. Bez te tajanstvenosti ona ne bi mogla da zadrži  tu lepotu i sve one nama do sada ne dostupne čari kojima nas mani i drži u stalnoj nopoznanici o njenoj moći. Sam čovek je neodvojivi deo te prirode ima svoje tajanstvenosti nama još nedokučive, koje nas stalno gone ka novim saznanjima i uvlače nas vešto u nove lavirinte u kojima se baš i ne snalazimo najbolje. Bez prirode čovek niti može, niti bi postojao. Čitavo okruženje, na našoj planeti kao i ono u kosmosu  sastavni je deo ukupne složene organizacije u kojoj čovek ima njemu namenjeno mesto.  Privoda je čoveku obezbedila sve ono neophodno, a nama do sada poznato, za njegov normalan i zdrav život. Čovečiji organizam je sačinjen od materijala koji se nalaze u našem okruženju u prirodi, a da bi održao stanje života on te iste materijale mora svakodnevno da iz prirode ishranom unosi u svoj organizam. Među njima on prepoznaje one njemu najpotrebnije i racionalno ih koristi u svojoj ishrani.  Sve te materije iz prirode neophodne za čovečiji život, imaju svoje mesto u njegovoj ishrani, jednako vredno i značajno, pa favorizovanje bilo koje od njih nije primereno, jer čovečiji organizam kao složena organska mašina podjednako je u zavisnosti od svake od njih. I sve su one čoveku na dohvat ruke, te tu nije potreban neki poseban trud da bi se on njih domogao. Na svim delovima planete priroda je shodno uslovima bila veoma darežljiva, pa je već prema njegovim  potrebama  obezbedila čoveku veliki izbor  odgovarajućih namirnica koje svojim sastavom i kvalitetom u potpunost mogu da mu obezbede kvalitetnu ishranu i potpunu zaštitu. Na čoveku je samo ostalo da prepozna ono njemu potrebno i da u toj simbiozi sa prirodom produžava svoju vrstu. Od toga koliko se on u svemu tome snalazi, zavisi i njegov život i opstanak. Sve te životne namirnice kaje čovek koristi, a koje su nosioci tih bitnih materija i supstanci, od kojih je sačinjen i čitav njegov organizam, mogu se vrednovati i deliti na one bogatije i mane bogate, ili one nophodne  i one koje se mogu nadomestiti sličnim ili drugačijim. Taj izbor je ostavljen čoveku da svojim znanjem i iskustvom ugađa sebi prema svojim potrebama i mogućnostima. U toku svoje evoucije čovek je sticao iskustva i saznanja o vrednostima tih supstanci i materija i na osnovu stečenog saznanja kreirao svoju ishranu i njima štitio svoj organizam. Danas kada nam je priroda uz savremenu nauku i tehnologiju, omogućila praktično neograničene mogućnosti u izboru svih životnih namirnica, čovek se susreće sa najviše problema.  Sve više se opredeljuje za čuvanju svog organizma i njegovu zaštitu od raznih bolesti, koje je u većini slučajeva svojom nemarnošću sam prouzrokovao, a naročito veliki broj od njih  uglanom su  izazvane nepravilnom ishranom. Izgleda po svemu sudeći da sada plaća danak svoj preteranoj odvojenosti od prirode i nepoštovanju mnogih zakonitosti koje priroda uslovljava. Plaća danak i svojoj pohleposti i pomodarstvu, a pre svega svom ogromnom neznanju. Ali  Bog je stvorio, a tajanstvena priroda mu sagradila sve ono što mu je neophodno, te da mu svojim izobiljem i svojim mnogim blagodetima, prosto ponudi, pokušavajući da ga dovede u red. U tom svom traženju onog pravog, čovek previše luta, sve vreme pokušavajući da pronađe ono čega nema. Bog ga opominje, a on ne shvata da sam mora da se potrudi da svoj život učini lakšim lepšim i prirodnijim. Čovek se prostire donde, dokle ga njegova glad goni. Ali, ako u tu glad utkaš učenje i znanje, onda si mu učinio najveću uslugu, moguće da će se tada  dalje i šire prostirati. Da nauči kako da vrednije ono što mu je pred očima, a ne vidi ga, da nauči da poštuje prirodu koja ga je stvorila, a ne ceni to i na posletku da poštuje sebe i osluškuje svoje telo kako bi znao šta mu fali i kako da mu pomogne. Velika je korist za život čoveka da ima stalnu komunikaciju i dijalog sa svojim telom. Tako će biti u stanju da predupredi mnoge nevolje te da sebi obezbedi izvesnijun budućnost. To učenje kako da bude u dosluhu sa svojim organizmom jedina je nada za njegovo izbavljenje iz ambisa nad kojim se skoro naneo  sopštvenom krivicom.