U svom kontinuiranom razvoju, čovek je svoju ishrani prilagođavao uslovima života i podneblju u kome je živeo. Priroda je oduvek bila osnovni izvor života i rasadnik namirnica koje su sačinjavale njegovu ishranu. U prirodi je, i bez da se posebno trudio, nalazio sve ono što je potrebno njegovom organizmu, birajući više instiktom i nagonom, nego …
Ishrana ljudi je proces unošenja životnih namirnica u organizam, sa ciljem obezbeđivanja uslova za funkcionisanje svih organa u čovečijem organizmu. Te životne namirnice su nosioci biološki vrednih hranjivih i zaštitnih materija, koje u procesu metabolizacije kroz mnogobrojne fiziološke i bio-hemijske procese obezbeđuju gradivne, energetske i zaštitne funkcije, bez kojih ne bi bilo moguće održavati …
Za svaku onu supstancu koja nas čuva i delimično neutrališe štetno delovanje slobodnih radikala u našem organizmu kažemo da su to antioksidansi. Oni su kao lice i naličje, kao otrov i protivotrov. Antioksidansi su jedinjenja različitih prirodnih supstanci koji u organizmu čoveka imaju važnu ulogu zaštite od slobodnih radikala. Postoje dva izvora antioksidanasa: prvi je naš organizam …
Kada se spomene pravilna ishrana, posebno među onima kojima to nije osnovna struka, te kada počne razgovor na tu temu, malo ko da ne spomene slobodne radikale i obavezno ih okrivi za glavne uzročnike mnogih, danas u svetu prisutnih bolesti. U novije vreme te optužbe se nisu drastično smanjile, ali su se svele i koncentrisale …
Kada god govorimo o zdravlju, prvo na šta pomislimo je naš imunitet. U njegovoj definiciji to je medicinski pojam koji označava sposobnost organizma da se odbrani od bolesti i infekcija, ili od neke druge biološke i hemijske opasnosti. Čovečiji imunitet funkcioniše poput mehanizma čija je uloga da uspostavi barijeru, zid ispred i protiv patogena …
Bolesti koje i ne smatramo bolestima, toliko su česte, da skoro nema čoveka koji se sa njima nije hvatao u koštac. Bilo da su deca u pitanju ili pak odrasli, a posebno oni najstariji, malo nepažnje i eto ih. Posebno u prelaznim periodima godišnjih doba, između jeseni i zime i zime i proleća. Veoma često …
Alkohol, korist ili šteta, zadovoljstvo ili nesreća, potreba ili balast, uvek na granici između poroka i leka. A sve u zavisnosti od toga ko i kako ga koristi i sa kakvim namerama. Mnogima koji uživaju u “mračnim čarima” alkohola i ne pada na pamet da pomisle kako je on slepi vođa i da ih vodi …
Razne priče su izmišljane i teorije postavljane u vezi sa razlogom i početkom upotrebe alkohoola od strane čoveka. Uglavnom one najinteresantnije se vezuju za čovekov silazak sa drveta i konzumiranje zrelih, gnjilih plodova voća i povrća, popadalih po zemlji, u kojima je već prirodnim procesom vrenja nastao alkohol. U tim pretpostavkama i traženju pravog razloga, …
„Zdravlje je prolazno stanje organizma” i čovek se nikako ne može nasigurno osloniti na njega kao na nepromenjivu, Bogom datu životnu konstantnu, situaciju koja mu garantuje bezbrižno funkcionisanje organizma u skladu sa prirodom, njegovim životnim potrebama i ciljevima. Od svog nastanka, pa dalje na svom životnom putu, čovečiji organizam je primoran da se često suočava …
Dijeto-terapija: U grupu akutnih infektivnih bolesti spadaju sve one bolesti izzvne patogenim mikroorganizmima i praćene povremenom ili stalno povišenom telesnom temperaturom. To su na primer: Grip, difterija, zapaljenje pluća, šarlah. Kakva će se dijeto-terapija sprovoditi u toku akutne zarazne bolesti, zavisi od faze i stadijuma bolesti. – U akutnoj fazi bolesti treba pogodnim odabirom tečno-kašaste hrane …