Pri planiranju i sastavjanju dnevnog obroka (dnevni obrok podrazumeva najmanje tri dnevna obeda), bilo zdravih ili bolesnih osoba, treba sagledati kompeksnost različitih faktora koji utiču na taj odgovoran posao. Pored potreba organizma za energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama, moraju se preduzeti mere kojima će se izbeći oštećenje organizma patogenim mikroorganizmima, (bakterije i paraziti), kao i …
U svom kontinuiranom razvoju, čovek je svoju ishrani prilagođavao uslovima života i podneblju u kome je živeo. Priroda je oduvek bila osnovni izvor života i rasadnik namirnica koje su sačinjavale njegovu ishranu. U prirodi je, i bez da se posebno trudio, nalazio sve ono što je potrebno njegovom organizmu, birajući više instiktom i nagonom, nego …
Ishrana ljudi je proces unošenja životnih namirnica u organizam, sa ciljem obezbeđivanja uslova za funkcionisanje svih organa u čovečijem organizmu. Te životne namirnice su nosioci biološki vrednih hranjivih i zaštitnih materija, koje u procesu metabolizacije kroz mnogobrojne fiziološke i bio-hemijske procese obezbeđuju gradivne, energetske i zaštitne funkcije, bez kojih ne bi bilo moguće održavati …
Za svaku onu supstancu koja nas čuva i delimično neutrališe štetno delovanje slobodnih radikala u našem organizmu kažemo da su to antioksidansi. Oni su kao lice i naličje, kao otrov i protivotrov. Antioksidansi su jedinjenja različitih prirodnih supstanci koji u organizmu čoveka imaju važnu ulogu zaštite od slobodnih radikala. Postoje dva izvora antioksidanasa: prvi je naš organizam …
Kada se spomene pravilna ishrana, posebno među onima kojima to nije osnovna struka, te kada počne razgovor na tu temu, malo ko da ne spomene slobodne radikale i obavezno ih okrivi za glavne uzročnike mnogih, danas u svetu prisutnih bolesti. U novije vreme te optužbe se nisu drastično smanjile, ali su se svele i koncentrisale …
Kada god govorimo o zdravlju, prvo na šta pomislimo je naš imunitet. U njegovoj definiciji to je medicinski pojam koji označava sposobnost organizma da se odbrani od bolesti i infekcija, ili od neke druge biološke i hemijske opasnosti. Čovečiji imunitet funkcioniše poput mehanizma čija je uloga da uspostavi barijeru, zid ispred i protiv patogena …
Bolesti koje i ne smatramo bolestima, toliko su česte, da skoro nema čoveka koji se sa njima nije hvatao u koštac. Bilo da su deca u pitanju ili pak odrasli, a posebno oni najstariji, malo nepažnje i eto ih. Posebno u prelaznim periodima godišnjih doba, između jeseni i zime i zime i proleća. Veoma često …
Alkohol, korist ili šteta, zadovoljstvo ili nesreća, potreba ili balast, uvek na granici između poroka i leka. A sve u zavisnosti od toga ko i kako ga koristi i sa kakvim namerama. Mnogima koji uživaju u “mračnim čarima” alkohola i ne pada na pamet da pomisle kako je on slepi vođa i da ih vodi …
Razne priče su izmišljane i teorije postavljane u vezi sa razlogom i početkom upotrebe alkohoola od strane čoveka. Uglavnom one najinteresantnije se vezuju za čovekov silazak sa drveta i konzumiranje zrelih, gnjilih plodova voća i povrća, popadalih po zemlji, u kojima je već prirodnim procesom vrenja nastao alkohol. U tim pretpostavkama i traženju pravog razloga, …
„Zdravlje je prolazno stanje organizma” i čovek se nikako ne može nasigurno osloniti na njega kao na nepromenjivu, Bogom datu životnu konstantnu, situaciju koja mu garantuje bezbrižno funkcionisanje organizma u skladu sa prirodom, njegovim životnim potrebama i ciljevima. Od svog nastanka, pa dalje na svom životnom putu, čovečiji organizam je primoran da se često suočava …